Николић на Крфу: Братство грчког и српског народа сковано за вјечност (ВИДЕО)
Србија, поручио је, никада неће заборавити да су се заједно са српским борцима на том фронту борили и гинули војници из Француске, Русије, Енглеске, ирске, Шкотске, Грчке, војска Есад Паше, Канаде, Италије...
Војничким вјерским поменом, који служи митрополит црногорско-приморски Амфилохије, почело је обиљежавање 100 година од искрцавања српске војске на грчка острва.
Председник Србије Томислав Николић положио је вијенац на спомен-обиљежје у част српским војницима. Николић ће рисуствовати отварању нове сталне поставке "Срби на Крфу 1916-1918" у Српској кући.
Предсjедник Општине Крф Костас Николозас поручио да никада више на овај начин не треба доказивати пријатељство.
За нарочите заслуге за Србију, исказану племенитост и хуманост према српским војницима, који су се прије 100 година искрцали на острво Крф, предсједник Србије додијелиће Сретењски орден општини Крф.
У делегацији су и министар одбране Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, министар културе и информисања Иван Тасовац.
Албанска голгота устаљен је назив за повлачење српске војске и народа преко завијаних планина Албаније након инвазије Њемачке, Аустроугарске и Бугарске на Србију, у зиму 1915/16.
Какво је тада било стање, говори саопштење њемачке Врховне команде од 29. новембра: "Пошто српска војска више не постоји, већ постоје само њени биједни остаци који су се разбјегли у дивље албанске и црногорске планине, гдје ће без хране по овој зими наћи своју смрт, то су прекинуте даље операције и неће се више издавати извјештаји са балканског ратишта".
Током повлачења српске војске преко Албаније, велики број војника је умро од хладноће, глади и исцрпљености.
Француска влада 28. јануара 1916. одлучила је да њена морнарица одложи све друге транспорте док из Албаније не буде извучена српска војска и од тога дана савезнички бродови су почели убрзано превозе, те је до 15. фебруара на грчко острво Крф превезено 135.000 људи и у Бизерту око 10.000 људи.
Прво искрцавање на "Острву спаса", како су Срби прозвали Крф, било је у пристаништу у Гувији, шест километара сјеверно од града, а материјалне трошкове опремања и издржавања српске војске преузеле су Француска и Велика Британија.
На острву Виду, на које су искрцавани најтежи рањеници, налази се споменички комплекс и у оквиру њега маузолеј.
Од 23. јануара до 23. марта 1916, на том малом острву умрло је 4.847 људи.
Видо, организовано као болница, претворено је у "острво смрти", а море око њега у "плаву гробницу", гдје је око 5.400 умрлих спуштено у море.
Из пијетета и поштовања према умрлим српским јунацима, грчки рибари наредних 50 година нису ловили рибу у том подручју.