У центру Требиња археолози открили илирска утврђења (ФОТО/ВИДЕО)
Прва сондажа терена урађена 1998, а мања ископавања почела су од 2013.
Нови радови почели су прије три седмице. Откривени су зидови објеката, грађени вијековима прије Христа.
Оно што је оком видљиво, јесу дјела непознатих неимара, дијелови или цијели зидови, који су стварали још у вијековима прије Христа. Наталожени су темељи један на други – војно илирско утврђење, темељи и степениште ранохришћанске цркве, остаци властелинских дворова, турских пушкарница, па све до аустроугарске касарне, с почетка 20.вијека.
Послије двије и по хиљаде година, у центру Требиња, сунце је поново обасјало темеље првих илирских утврђења. На њима почивају темељи објеката из римског, раног и средњег вијека, отоманског царства и аустро-угарског периода. Као да су сви настојали да затру претходне епохе.
Ископавања јесу настављена, али се вриједност налазишта не може процијенити. У огромној количини шута, ископан је и покретни археолошки материјал.
Археолог-кустос, Музеја Херцеговине из Требиња, Ивана Грујићева располаже подацима да су, на малом локалитету, живјеле двије цркве, вјероватно и епископско сједиште, до премјештања у Тврдош. Да су испод садашњег платоа Музеја , наталожени вијекови, потврдила је прва сондажа, прије осамнаест година. Окидач је био уломак римског надгробног споменика. Цијело истраживање, захтијеваће посебан пројекат.
Досадашње радове помагали су УНЕСКО, талијански ОКСФАМ, Град Требиње и предузеће Хироелектране на Требишњици. За цјеловит пројекат, биће потребно обезбиједити и намјенска средства. Крајњи ефекат био би да Музеј, осим сталних поставки, има и археолошки садржај.