КАРАЏИЋ: НИСАМ БРАНИО СРПСКЕ КУЋЕ НАПАДОМ НА МУСЛИМАНСКЕ

Свједок је тврдио да је Караџићеву изјаву чуо лично, са удаљености од око 15 метара. Караџић је ову изјаву оцијенио "драстичном" и запитао како је могуће да то ниједан медиј није објавио. Поводом Караџићеве примједбе да ову изјаву није помињао у предмету против Момчила Крајишника, Црнчало је рекао да га тада о томе нико није питао. Оптужени и свједок изложили су различите интерпретације о акцијама одузимања оружја становништву на Палама и околини у мају 1992. Служећи се извјештајима агенције Срна из тог периода, Караџић је навео да је послије напада на полицијску патролу у селу Реновица, у којем су убијена два српска полицајца, начелник полиције Малко Короман издао ултиматум да се до сутрадан, 25. маја, преда сво оружје. Према Караџићевим ријечима, најприје је становништво позвано да оружје добровољно преда, затим је услиједила акција одузимања, а послије погибије српских полицајаца издат је ултиматум. Свједок је рекао да "редослијед није био такав", већ да су Срби напали муслимане у Реновици и тако су српски војници који су дошли у ово већинско муслиманско село изазвали инцидент. Црнчало тврди да је оружје у посједу становништва било ловачко и легално и није хтио да коментарише наводе о проналаску једног снајпера, ручно израђене пушке двоцјевке и пет боца са припремљеним молотовљевим коктелима. Караџић је оспоравао да је у марту 1992. вођена кампања да муслимани напусте Пале, указујући да су у то вријеме на свим руководећим мјестима у МУП БиХ били муслимани. Караџић је суду у доказни материјал понудио уговор о привременој размени имовине који су свједок и његов брат Тајиб 2. јула 1992. сколопили са Драгицом Суботић из Пофалића. Караџић је рекао да је становништву била омогућавана само привремена размјена, односно да је Влада РС у априлу забранила продају некретнина, јер то, због рата, не би било поштено. Он је цитирао изјаву Драгичиног сина Мира, који је рекао да су они избјегли на Пале послије муслиманског напада на Пофалиће у мају 1992. Према Суботићевој изјави, у општини је била велика гужва, јер су многи хтјели да замијене имовину, наглашавајући да није било присиле. Суботић је такође потврдио да су послије рата вратили кућу на Палама. Караџић је инсистирао да је од око пет хиљада муслимана, укупно 1 042 отишло у Сарајево, док су други остали на Палама, али је свједок тврдио да су ти подаци нетачни. Он је устврдио да "у урбаном дијелу Пала четири муслиманске породице нису отишле и нису преживјеле рат". Суђење Караџићу наставља се наредне сриједе, када ће тужилаштво извести новог свједока. Према ранијем поднеску оптужбе, идентитет сљедећег свједока је заштићен, а говориће о масовним убистивима у Сребреници у јулу 1995. године.