Хаг: Шешељ није ни за шта крив! (ВИДЕО)
Наведено је и да Тужилаштво није пружило довољно доказа за постојање удруженог злочиначког подухвата, као и да је циљ договора била одбрана Срба, а не прогон Хрвата.
Антоанети је истакао да већина чланова Вијећа жали што је Тужилаштво имало минималистички приступ и што је нарушило принцип одбране Шешеља, као и да је Вијеће било приморано да слиједи пут којим је кренуло Тужилаштво, уз потоње потешкоће да расплете неуравнотежене закључке.
Предсједавајући је рекао да нема довољно доказа да је Шешељ био повезан са паравојним формацијама српских добровољаца, као и да нема доказа о хијерархијској вези Шешеља и Српске гарде.
Додато је и да паравојне формације нису биле под утицајем Шешеља послије придруживања редовним јединицама ЈНА.
Без доказа за злочине против човјечности
Антоанети је истакао да Тужилаштво није доказало да је несрпско цивилно становништво било нападано у Вуковару, Зворнику и другим мејстима у току периода на који се односи оптужница, као и да није јасно доказано да су цивили били масовно на мети.
"Тужилац је изнио опште тврдње које нису поткрепљене доказима", додао је Антоанети.
Истакао је и да докази не доказују да се у Хртковцима радило о организованом нападу на хрватско становништво, као и да је већина чланова Вијећа констатовала да Шешељ није директно учествовао у протјеривањима Хрвата из Хртковаца, као и да Тужилаштво не би требало да захтијева директну, већ индиректну одговорност за прогон.
"Не постоје правни аргументи за било какву кривичну одговорност за злочине против човјечности", навео је Антоанети.
Судија је додао и да Тужилаштво није дало довољно доказа за злочине убиства несрпских заточеника код Сарајева, мучење код Зворника, пљачкање приватне и јавне имовине у Вуковару, као и да већина чланова Вијећа не сматра да је утврђено разарање које није оправдано ратом.
Шешељ није крив за депортације и насилна премјештања
Антоанети је казао да тужилац није пружио довољно доказа да би се утврдило да је Шешељ крив за убиство у Црној Ријеци, окрутно поступање на Овчари и у складишту Велепромета, мучење у Вугошћу, убиства у околини Сарајева и пљачке код Вуковара.
Истиче се да су се све зараћене стране припремале за рат како би сачувале територије за које сматрају да су њихове, као и да се није радило о једностраним потезима српских агресора.
Додаје се да су и у случају Шешељ и у случају Милошевић тужиоци били збуњени у вези са планом и намјером наводног удруженог злочиначког подухвата.
"Циљ договора је одбрана Срба, очување Југославије, а не почињење злочина. Тужилац није доказао постојање удруженог злочиначког подухвата, а закључено је да треба одбацити оптужбе за прогон. Вијеће одбацује одговорност Шешеља за депортације и насилна премјештања као злочине против човјечности", навео је Антоанети.
Шешељ није подстицао на ратне злочине
Вијеће није могло да закључи да је Шешељ подстицао на ратне злочине, закључено је да Тужилаштво није доказало узрочно-посљедичну везу Шешељевих говора и злочина у Мостару, Зворнику и на ширем подручју Сарајева или да би му се посредно могли ставити на терет злочини од 1992. до 1993.
"Већина није у могућности да оквалификује говоре Шешеља као акте подстицања на ратне злочине. Није утврђена хијерархијска веза између Шешеља и добровољаца који су учествовали у кривичним делима", истакао је Антоанети.