Ћирилица у хрватским школама, да се боље разумијемо
Непожељна на уличним таблама. Из школских читанки прогнана прије четврт вијека. Одсуство ћирилице у јавном животу, сматрају они који су је у доба заједничке државе учили, озбиљан је недостатак за новије генерације.
"Смијешно је, то могу рећи као свеучилишни наставник, да не могу дати књиге на читање само због тога што чак ни људи на нивоу свеучилиштараца не користе ћирилицу, а то је збиља нешто што се лако може научити", каже Иво Банац, професор емеритус на Универзитету Јејл.
Лингвисти немају дилеме: Хрвати треба да уче ћирилицу да би боље разумјели сусједе, али и властиту прошлост.
"За нас је ћирилица конститутивно писмо јер се њиме не обраћамо само сусједима, него и себи и то треба посвијетлити. То је лијепа околност да ми можемо један дио литературе на језику који није тако различит да читамо на два писма", каже Јосип Братулић, члан ХАЗУ.
Професор Филозофског факултета у Загребу Матео Жагар каже да ћирилица има веома снажан идентификациони елемент у себи, како у оквиру српске културе и српског народа тако и у оквиру хрватске културе и хрватског народа.
"Нема граница између наше двије културе, нико не може да гледа бинарно или-или, не може чак другоме ни прописивати шта ће уврштавати другоме у културу, да ли ћирилицу или не ћирилицу", каже Жагар.
Иако у научним круговима дочекана с одобравањем, идеја о повратку ћирилице у хрватске школе сасвим сигурно још неко вријеме остаће само идеја.
Сваки помен ћирилице у Хрватској више је од пуког разговора о писму или о језику, то је и озбиљно политичко питање, за чије рјешење је неопходна политичка воља. Која, за сада, недостаје. Лидер најбројније владајуће партије поручује да, иако нема ништа против повратка ћирилице, то свакако неће бити приоритет његове владе.