У Грачаници обиљежавање 12 година од мартовског погрома
Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић присуствоваће у Грачаници овом обиљежавању.
Ђурић ће се са званичницима, породицама жртава и грађанима окупити у порти манастира Грачаница одакле ће у 12.00 часова кренути поворка према Дому културе гдје ће бити одржана академија.
Цвијеће ће бити положено испред умјетничке инсталације "Мисинг" на којој се налазе фотографије несталих лица, а потом ће Ђурић у згради Дома културе посјетити графичку колонију "И како после свега УНЕСКО", на којој ће бити изложена дјела стварана у манастиру Свети Архангели у Призрену о уништавању српске духовне баштине на Косову и Метохији.
Почетак академије заказан је за 12.30 часова када ће се присутнима обратити Ђурић, епископ рашко–призренски Теодосије и предсједник Комисије за нестала и отета лица Вељко Одаловић.
Академију организује Удружење породица косметских страдалника у сарадњи са Канцеларијом за Косово и Метохију и Комисијом за нестала и отета лица.
Највећи етнички мотивисани сукоби на Косову и Метохији од доласка међународних снага избили су 17. марта 2004. године, након што је полиција Унмика пронашла тијела двојице албанских дјечака у ријеци Ибар у селу Чабар код Зубиног Потока, на сјеверу Косова.
Албанци су за њихову смрт оптужили Србе и кренули у одмазду. Прве жртве били су Боривоје Спасојевић /53/ и Јана Тучев /36/ из сјеверног дијела Косовске Митровице, које је убио снајпериста из албанског дијела града.
У нередима који су услиједили у наредна два дана шест градова и десет села је етнички очишћено, уништено је или оштећено 800 кућа, 35 православних цркава и манастира, међу којима 18 споменика културе.
До темеља су срушени манастир Девич код Србице и конаци манастира Светих Архангела код Призрена. У Призрену су изгорјеле и цркве Богородице Љевишке из 14. вијека и Светог Ђорђа из 16. вијека на чијем је своду исписана пријетећа порука "Смрт Србима".
За ову трагедију над српским народом на Косову и Метохији, њиховом имовином, црквама и манастирима одговарао је веома мали број људи, а изречене казне биле су готово симболичне.