ПОЗИВ ГРАЂАНИМА ДА ПРИСУСТВУЈУ ПОМЕНУ У ДОЊОЈ ГРАДИНИ

"Позивам грађане да у што већем броју дођу у Доњу Градину и дају додатну димензију том догађају", рекао је Касиповић, који је данас посјетио Спомен-подруче Доња Градина. Он је потвдио да су организационе припреме за одржавање парастоса и помена обављене адекватно и на вријеме. "Увјерио сам се да смо све завршили онако како треба и да спремно дочекујемо тај догађај, на најбољи начин и у складу са атмосфером и духом тог догађаја. Не сматрам да имам право и могућност да дефинишем тај значај, јер нема довољно квалитетне ријечи да то кажете, али је значај Доње Градине за РС изванредан и немјерљив", изјавио је Касиповић. Он је истакао да га посебно радује долазак групе ученика из Израела у Доњу Градину јер, како је рекао, постоји много разлога да буду овдје и много чињеница о Српској које треба да чују и понесу импресије грађанима РС. Предсједник Извршног одбора за обиљежавање страдања жртава усташког геноцида јасеновачког логора Доња Градина Драшко Милиновић потврдио је да ће 11. априла парастосу и помену присуствовати предсједник Србије Борис Тадић, сав државни врх РС и БиХ и многе иностране делегације, од којих је посебно издвојио делегацију из Израела. Он је прецизирао да је ријеч о 28 ученика гимназијалаца из Израела који су у посјети ученицима бањалучке Гимназије и неколико израелских званичника. "Интересантно је да Израел до сада у Доњу Градину није упућивао званичне делегације јер када је у питању холокауст били су усмјерени према Пољској и Њемачкој и ово је у том смислу позитиван преседан", истакао је Милиновић. Он је потврдио да су долазак на помен у Доњој Градини најавили и бројни амбасадори У БиХ и процијенио да ће сам догађај бити на изузетно високом нивоу. Начелник општине Козарска Дубица Нино Јауз подсјетио је да се ове године обиљежава 65 година од како су преживјели логораши у Јасеновцу и Доњој Градини извршили пробој из логора, те да је, нажалост, веома мали број логораша је преживио те страхоте. "Међународна комисија је потврдила да је преко 800 000 невиних жртава страдало у Јасеновцу и Доњој Градини искључиво због тога што су били Србиј, Јевреји, Роми или антифашисти. Ових дана док се припремамо за парастос и помен невиним жртвама желимо да истина о Доњој Градини буде објелодањена цијелом свијету", изјавио је Јауз. Он је најавио да ће Козарска Дубица као општина на чијем подручју се налази стратише Доња Градине учинити све што је потребно како би убрзала активности Владе РС на уређењу Спомен-подручја и изразио наду да ће планирани радови на његовом уређењу бити започети у што скорије вријеме. Обиљежавање страдања жртава усташког геноцида у јасеновачком логору Доња Градина започеће у недјељу служењем свете архијерејске литургије у Цркви светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици од 9.00 часова. У 11.30 часова у Спомен-подручју Доња Градина биће положено цвијеће и упаљене свијеће невино страдалим жртвама на гробном пољу "Тополе", након чега ће у 12.00 часова владика бањалучки Јефрем служити парастос на гробном мјесту "Храстови". За 12.30 часова предвиђено је обраћање високих званичника из РС и БиХ. Међународна комисија за истину о јасеновачком систему хрватских концентрацијских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома закључила је у априлу прошле године да су Хрвати успјели да у Јасеновцу и Доњој Градини убију више од 700 000 Срба, преко 23 000 Јевреја и око 80 000 Рома. Логор у Доњој Градини налазио се у БиХ, преко пута Јасеновца, одмах иза ушћа ријеке Уне у Саву и формиран је 1941. године. Градина и није била логор у правом смислу те ријечи, већ само масовно јасеновачко стратиште, тј. "прихватни логор" док усташе не ликвидирају многобројно српско становништво доведено из БиХ и других крајева злогласне Независне Државе Хрватске (НДХ). Према неким процјенама, у Градини је убијено и закопано више од 360 000 људи, претежно Срба. Наиме, утврђено је да су усташе у многе дубоко ископане гробнице често "усађивали" још живе или полумртве људе, тако што су на метар квадратни сабијали усправно по 12 до 15 људи, које би онда маљевима дотукли. У Градини је вршен и злочин кувања лешева жртава у казанима, од чега су усташе затим правиле сапун, а кости из казана одвозили су вагонетима и изручивали у Саву. Доња Градина је, у пространој шуми, било мјесто за директне ликвидације довођених затвореника, који су или превођени из логора у Јасеновцу или одмах по хапшењу из колона вођени на губилиште у Градину. У Градину су довођени најприје ухапшени Срби из насеља преко Саве, а затим и из Поткозарја и Босанске крајине, гдје су од усташког терора опустјела читава села и српски крајеви. Само у љето 1942. године испражњено је и опустошено око 140 српских поткозарских села, а народ је довођен у концентрациони логор Јасеновац и друге логоре (Церовљане код Козарске Дубице, Млаку и Јабланац, Стару Градишку, Новску, Приједор). Тада је утамничено у Јасеновац и друге околне логоре око 68.500 Козарчана, међу којима је било 23 850 дјеце узраста од колијевке до 15 година. Пред својим бијегом 1945. године усташе су палили мртва тјела у покушају да сакрију траг својим злодјелима и пепео бацали у Саву. Око два вагона пепела до данас је остало на обали Саве, а још се налазе и несагорјеле лобање и пршљенови. Доња Градина данас је претворена у национални парк, обрастао шумом, са уређених четрдесет видљивих веома великих масовних гробница, мада је, у ствари, цијело ово подручје једна велика, можда чак и највећа, српска масовна гробница. Прије неколико година, када је при летњим сушама ниво воде опао врло ниско, пронађено је на више мјеста низ Саву неколико великих наслага људских костију у ријечном муљу и пијеску. Снимања терена из ваздуха, такође, су указала на постојање још неоткривених масовних гробница на овом терену. Подробна истраживања на терену Градине у БиХ, вршена 1960. године, забранила је комунистичка власт.