Аналитичари: Сусрет Кирила и папе историјски, али симболичан
Предсједник Центара за истраживање религије, политике и друштва у Новом Саду Никола Кнежевић је у изјави за Танјуг каже да мисли да ће у извјесној мјери тај сусрет утицати на однос СПЦ и Католичке цркве, док научни сарадник Института за новију историју Србије Александар Раковић сматра да он неће наручито утицати на те односе.
''Морамо имати у виду да Српска православна црква, иако независна и аутокефална, изузетно уважава мишљење патријарха Кирила, те има посебно снажне и добре односе са РПЦ'', рекао је Кнежевић.
Он је указао и да је јасно да ће пресудан утицај на односе СПЦ и Римокатоличке цркве имати рад заједницке комисије о Алојзу Степинцу, као и да ће утицати на евентуалну посјету папе Фрање Србији.
''Дакле, рјешавање отворених питања из прошлости која оптерећују односе СПЦ и Ватикана кроз рад заједничке комисије имаће пресудан значај на долазак папе'', рекао је Кнежевић.
У сваком случају, истакао је, веома је битно да до те посјете дође јер то у одређеном смислу оптерећује и односе Хрватске и Србије, два братска и географски и културно блиска народа.
"Морамо признати да ситуација у региону није нимало наивна с озиром на ескалацију национализма и који долази из екстремно десних политичких кругова", рекао је.
С друге стране, Раковић каже да састанак руског патријарха и римског папе неће наручито утицати на односе СПЦ и Римокатоличке цркве.
''Чини ми се да код нас у јавности постоји извјесна доза заблуде да ће овај сусрет допринијети и продубљењу односа и сарадње Римокатолочке цркве и СПЦ у смјеру који би довео до посјете папе Србији, Београду. До тога неће доћи и овај сусрет са тим нема никакве везе и у том смислу не треба га на тај начин ни тумачити'', рекао је Раковић.
Он је оцијенио да СПЦ има са Римокатоличком црквом отворено питање - питање канонизације Степинца о чему тек сад треба да се дискутује у оквиру заједничког засједања двије комисије.
''Видјећемо гдје ће водити исход тог дијалога између СПЦ и Римокатоличке цркве о тој врло спорној, горућој, теми каква је канонизација Степинца, који је био поглавар Римокатоличке цркве у усташкој Независној Држави Хрватској'', закључио је Раковић.
Говорећи о самом сусрету, саговорници наводе да је без сумње ријеч о историјском тренутку у сваком смислу те ријечи, који је, како се чује, планиран двије деценије.
"Ради се о сусрету представника двије најстарије хришћанске конфесије. Разумије се, Патријарх Кирил не представља све православне земље, али представља највећу помјесну православну цркву и у том контексту значај сусрета је велики, нарочито јер се ради о првом сусрету поглавара двије цркве. У једном романтичном аспекту, то је сусрет новог и старог Рима, двије сестринске цркве које носе баласт историјско-политичких сукоба", каже Кнежевић.
Напомиње да овај сусрет, свакако, има конкретан циљ - а то је скретање медијске пажње на тешку ситуацију у којој се налазе хришћани на Блиском Истоку, Африци и у свијету уопште, а коју је папа једном приликом оцијенио као "геноцид".
"Велики број хришћана се под најездом исламског екстремизма налази у готово безизлазној ситуацији. Док, западне земље објеручке прихватају мигранте из Сирије и Ирака, на тим просторима, али и у Нигерији, Сомалији догађају се прогони хришћана незапамћених размјера", навео је.
Вјерује, каже, да ће два вјерска поглавара разговарати о начинима како да се ова ескалација насиља заустави.
"Свакако, у овакве разговоре би требало укључити и представнике треће и друге по величини, хришћанске конфесије - протестаната који поред Римокатолика поседују највише ресурса за рјешавање ових питања. Ова посјета може имати и импликације на једну врсту отопљавања односа између Русије и Запада", рекао је.
Подсјетио је на то да су се Путин и папа Фрањо састали прошле године и да су везе између цркве и државе у Русији изузетно јаке, те да је њихов састанак био и увертира у овај.
"Патријарх Кирил и папа Фрањо одлучили су да оставе отворена питања по страни, попут оних која се тичу и сфере утицаја обје цркве у Украјини и уједине се око тренутно највећег проблема који превазилази конфесионалне подјеле и представља пријетњу цјелокупном хришћанству", навео је Кнежевић.
Раковић, пак, сматра да сусрет двојице поглавара може допринијети отпољавању односа Римокатоличке цркве и Руске православне цркве.
"Овај сусрет је планиран, колико чујемо из извора Римокатоличке цркве, читавих 20 година. То је дуг временски период", каже Раковић и објашњава да до сусрета, како каже, није дошло због тога што Руска православна црква инсистирала да постоје проблеми са нелегитимним прозелитизмом Римокатоличкле цркве на територији Московске патријаршије.
Ово је, истиче, прилика да се дискутује о овој теми и другим темама, а колико, како каже, можемо да видимо из извора блиских и једној и другој цркви дискутоваће се о кризи на Блиском истоку и прогону хришћана који се догађа на том простору.