Балтичке земље више нису потребне НАТО-у

Аналитичка структура “Ренд корпорејшен“, позната на Западу, објавила је извјештај под називом “Пораст пријетњи источном крилу НАТО-а“, у којем се, прије свега, констатује да НАТО није способан да заштити балтичке државе.

Наводећи конкретне пријетње, стручњаци “Ренд корпорејшена“ тврде да руска армија може да освоји Талин за најмање 36 сати, највише за 60.

“Вјерујем да руска армија у естонску престоницу може да стигне и брже. Проблем, међутим, није у броју сати, него у самој чињеници да аналитичка структура повезана с америчком владом признаје да САД нису способне да заштите своје балтичке савезнике“, наводи Ишченко.

Аналитичар сматра да само на први поглед дјелује да је циљ овог извјештаја да се западно јавно мњење убиједи да је неопходно да се у балтичким земљама распореде додатни контингенти Сјеверноатлантске алијансе.

“Извјештаје "Ренд корпорејшена" не читају обични грађани, односно, они на јавно мњење немају никаквог утицаја и никада не служе као повод за широку дискусију у медијима“, објашњава Ишченко.

Према његовом мишљењу, прави циљ документа јесте да се “западне и прозападне елите другог и трећег ешалона информишу о преовлађујућем мишљењу, о политичким трендовима и одлукама елите првог ешалона које се припремају за званично објављивање“.

“Ријеч је о усаглашавању ставова руководства САД и водећих држава Европске уније (Француске, Њемачке, Велике Британије), који се износе током незваничних савјетовања и имају подршку крупног европског и америчког бизниса“, тврди Ишченко.

Паралелно с овим извјештајем, у западној штампи почели су да се појављују озбиљни чланци који читаоце убјеђују да су земље Источне Европе од мале користи НАТО-у. Конкретно, балтичке земље.

“Овај став је мотивисан тиме што беспомоћне армије ових држава не јачају одбрамбени потенцијал НАТО-а. Истовремено, политичка позиција балтичких држава, усмјерена на оштар сукоб с Русијом, наводно доводи НАТО на ивицу рата с нуклеарном државом. Западног грађанина плаше нуклеарним ратом због балтичких амбиција. И намећу жељу да се НАТО спаси балтичког баласта“, сматра Ишченко.

Он, међутим, истиче да НАТО никакав рат с Русијом неће почети због Естоније или Летоније, те да системска припрема јавности Запада за игнорисање обавеза заштите балтичких земаља има веома практичан разлог.

“Стручњаци не гријеше када тврде да се балтичке земље не могу заштити у случају сукоба с Русијом. Руска армија је показала у Сирији високу ефикасност. Чак и ако групација НАТО-а на Балтику буде размјештена раније - осуђена је на уништење, независно од бројности, јер је Русија способна да моментално одсјече цјелокупно њено снабдевање. Копнених операција практично нема, а морске пролазе кроз Балтичко море“, објашњава аналитичар.

У међувремену, представници водећих структура САД и НАТО-а су већ много пута констатовали да могућности руске авијације и флоте приказане током сиријске кампање свједоче да је Москва у стању да у сваком моменту спречи приступ војним флотама НАТО-а водама Балтичког мора.

“Проблем је у томе што, с једне стране, САД не могу тек тако да врате назад контингент који су размјестили у балтичким земљама. Испало би да су се уплашиле Русије. С друге стране, локални политичари су се потрудили да америчке војнике искористе као живи штит, озбиљно повећавши број политичких провокација против Русије, као и притисак на грађане сопствених земаља који говоре руски језик“, закључује Ишченко.

Москва је, наводи аутор, заузела оштар став. У Вашингтону, Берлину, Паризу и Лондону забринуто су констатовали да балтички народи хрле ка војном сукобу.

“Америчка војска размјештена у балтичком региону постала је талац безумне политике локалних елита“, наводи Ишченко.

Балтик је САД, НАТО-у и Европској унији био потребан ради побољшања стратешког положаја на границама с Русијом, као и (у случају ЕУ) ради уништавања конкурентне индустрије и освајања додатног тржишта, макар и невеликог.

“Нове могућности руских оружаних снага потпуно су елиминисале војно-стратешку вредност Балтика. На економском плану, све што је било могуће ЕУ је од тог региона већ добила: локалне економије су уништене, а куповна моћ становништва је изузетно мала. Запад више нема никакве користи од Балтика. Али Запад се добротворним радом не бави. Он мирно избацује у политичко блато политичаре, режиме и земље чија је улога одиграна“, закључује Ишченко.