Српским посланицима неприхватљив негативан став Комисије о Закону о Уставном суду (ВИДЕО)
Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ обавио је расправу о свим тачкама дневног реда. Крај сједнице обиљежиле су расправе о посланичким иницијативама, међу којима је иницијатива Душанке Мајкић из СНСД-а да у дневни ред неке од наредних сједница Представничког дома парламента БиХ буде уврштена Анализа стања у Министарству иностраних послова БиХ и дипломатско-конзуларној мрежи БиХ.
У расправи о ставу бошњачких чланова Комисије да предложени закон о Уставном суду БиХ нема уставни основ и да нису прихватљива његова начела и принципи, посланик НДП-а Момчило Новаковић истакао је да у предложеном закону нема ништа спорно и да он има уставни основ.
Као потврду овог става навео је примјер да је бивши високи представник у БиХ Педи Ешдаун, као врховни тумач Дејтонског споразума, формирао радну групу за израду закона о Уставном суду БиХ, чиме је потврдио да овакви законски приједлози имају уставни основ.
Посланик СНСД-а Милица Марковић, која је одлуку Уставноправне комисије оцијенила зачуђујућом, истакла је у расправи да је метод прегласавања који се користи и у Уставном суду БиХ апсолутно неприхватљив, те подсјетила да је прегласавање 1992. године одвело БиХ у рат.
"Суд БиХ, Тужилаштво БиХ и Уставни суд БиХ су потпуно политизовани и онима који политички управљају тим институцијма одговара да остане стање какво јесте", истакла је Марковићева и додала да су потпуно искомпромитовани садашњи рад Уставног суда БиХ и његове одлуке.
Њена страначка колегиница Душанка Мајкић указала је на ретроактивно дјеловање Уставног суда БиХ и подсјетила да је Република Српска настала 9. јануара, а да је Уставни суд БиХ формиран 1997. године.
Шеф Клуба посланика СДС-а у Представничком дому Александра Пандуревић рекла је да нико од судија Уставног суда БиХ није ни седам дана био нестераначка личност. Она је нагласила да и то није најстрашније јер је у Уставном суду БиХ било и криминалних радњи, а као примјер је навела да је једна од бивших предсједника Уставног суда БиХ говорила о рекетирању у тој институцији.
Предсједавајући Представничког дома Борјана Кришто из ХДЗ-а БиХ сматра да није споран уставни основ предложеног закона, већ начела и принципи.
Замјеник предсједавајуће Представничког дома Шефик Џаферовић из СДА сматра да се овим приједлогм мијења уставна позиција Уставног суда БиХ.
Он је навео да су начин одлучивања у Уставном суду БиХ и његова структура узрочно-посљедично повезани са Дејтонским споразумом, формирањем и радом осталих институција у БиХ, те је изразио бојазан да измјеном начина гласања у Уставном суду БиХ не би могао да буде спријечен референдум о самосталности Републике Српске, а да витални национални интерес не би имао смисла.
Приједлог закона о имовини подијелио посланике
Приједлогу закона о кориштењу и управљању имовином у својини БиХ, о којем је обављена расправа у Представничким дому Парламентарне скупштине БиХ, успротивили су се посланици из Републике Српске, док су бошњачке партије подржале отварање питања државне имовине.
Посланик СНСД-а Милица Марковић истакла је да закон није прихватљив за Републику Српску јер се укидају надлежности нижих нивоа власти све до општина, те да није уставно основан и да му Уставноправна комисија није могла дати подршку.
И Никола Шпирић из СНСД-а сматра да приједлог закона удаљава од правог рјешења јер само унутар институција БиХ треба осмислити и предложити рјешење државне имовине.
Посланик НДП-а Момчило Новаковић сматра да је закон примјер како се може усложнити неко отворено питање у БиХ и подићи тензије.
Предлагачи овог законског рјешења Шемсудин Мехмедовић из СДА и Заим Бацковић из БПС сматрају потребом да се отвори прича о државној имовини и да је овај закон неопходан за пут ка ЕУ.
Предложени закон предвиђа да се сва покретна и непокретна имовина пише на БиХ, те да буде основана Агенција за управљање имовином БиХ и Развојни фонд.
Ступањем на снагу Приједлога закона о кориштењу и управљању имовином у својини БиХ престаће да важе сви други прописи БиХ, ентитета и других нивоа власти који регулишу ову област.
Ријеч је о добрима од општег интереса - земљишту, шумама, води, рудним и другим природним богатствима, као и оним у општој употреби - јавни путеви, жељезнице, национални паркови, културна и историјска добра.
Обављена расправа о Приједлогу закона о измјени Кривичног закона БиХ
Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ обавио је расправу о Приједлогу закона о измјени Кривичног закона БиХ, са мишљењем Уставноправне комисије која није приближила ставове посланика из Републике Српске и Федерације БиХ.
Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Милица Марковић рекла је да 91 или 92 одлуке Уставног суда БиХ нису спроведене у БиХ, од чега се 80 одсто односи на ФБиХ и кантоне.
Марковићева је истакла да ће референдум о раду Суда БиХ прво бити одржан у Републици Српској, а неће дуго времена проћи када ће бити одржан и најважнији -референдум о независности.
Замјеник предсједавајућег Представничког дома Шефик Џаферовић реплицирао је на ту најаву, наводећи да нико неће моћи да пријети референдумом о отцјепљењу који може бити крај унутрашње структуре БиХ, али да ће БиХ опстати без обзира на то.
Посланик СДП-а Денис Бећировић рекао је не може бити никаквих ултиматума према органима на нивоу БиХ.
Посланик СНСД-а Никола Шпирић предложио је да се понуди Савјету министара БиХ да они надограде законска ријешења.
Посланик СДС-а Младен Босић рекао је да је кредибилитет Уставног суда БиХ срушен, јер доноси одлуке које не могу бити спроведене и оцијенио да је неопходно отворити разговор.
"Ово закони не вријеђају интересе БиХ, него стварају повјерење", сматра шеф Клуба посланика СНСД-а Сташа Кошарац.
Посланик ХДЗ-а Никола Ловриновић рекао је да треба дати шансу понуђеним законима и нагласио да није осјетио да је нешто понуђено против хрватског народа.
........
Приједлог закона о измјени Кривичног закона БиХ и Приједлог закона о Уставном суду БиХ, које су у парламентарну процедуру упутили посланици СНСД-а и СДС-а, на сједници Уставноправне комисије дома нису добили подршку за усаглашеност са Уставом БиХ и правним системом БиХ, као ни за принципе приједлога закона.
Приједлогом закона о Уставном суду БиХ предвиђа се да стране судије уступе мјеста домаћим с циљем јачања самосталности и независности Уставног суда БиХ.
"Окончање те праксе неопходно је са становишта државног суверенитета и демократских начела. Јачање домаћих институција је обавеза БиХ и у процесу европских интеграција. Због тога је неопходно донијети Закон о Уставном суду БиХ", наводи се у образложењу овог законског приједлога.
Приједлогом закона о измјени Кривичног закона БиХ предвиђено је да се из овог закона бришу одредбе које се односе на правно санкционисање у случају неизвршавања коначних одлука Уставног суда БиХ, Суда БиХ или Дома за људска права.
Посланици из Републике Српске у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ изнијели су став да не треба прихватити негативно мишљење Уставноправне комисије о Приједлогу закона о измјени и допуни Кривичног закона БиХ, чији су предлагачи клубови СНСД-а и СДС-а, са чиме нису сагласне њихове колеге из Федерације БиХ.
Расправу о предложеном брисању одредбе која се односи на правно санкционисање неизвршавања коначних одлука Уставног суда БиХ, Суда БиХ или Дома за људска права, отворила је посланик СНСД-а Душанка Мајкић, истичући да је непријатно изненађена мишљењем Комисије да предложени закон није усклађен са Уставом и правним системом БиХ.
Подсјећајући да је Кривични закон наметнуо високи представник 2003. године, она је оцијенила неразумним да се измјена једног члана прогласи неуставном.
"Можемо се договарати о принципима, а о уставном основу нема расправе", рекла је Мајкићева.
Према њеним ријечима, негативно мишљење о постојању уставног основа и усклађености предложеног закона са правним системом БиХ изгласали су чланови Комисије из ФБиХ - ентитета који има већи број неизвршених одлука од Републике Српске.
Као примјер непоштивања одлука Уставног суда БиХ, шеф Клуба посланика СДС-а Александра Пандуревић навела је налог некадашњег високог представника Кристијан Шварц-Шилинга, којим се забрањује спровођење одлуке Уставног суда БиХ која се односи на смјене које су наредили високи представници.
Посланик БПС-а Заим Бацковић навео је да у већини развијених демократија кршење устава и непоштивање одлука Уставног суда БиХ представља најтежи облик кривичног дјела, на шта је реплицирала Мајкићева, истичући да нико као БиХ нема предвиђену затворску санкцију.
Шеф Клуба посланика СНСД-а Сташа Кошарац констатовао је да Уставни суд БиХ не доноси одлуке које су у интересу свих и да то врло често ради прегласавањем, уз помоћ страних судија.
"Проблем је како те одлуке провести ако нису у интересу оних који живе овдје. Постоје политичке елите које хоће међународни интервенционизам, односно присутност страног фактора", додао је Кошарац.
Посланик НДП-а Момчило Новаковић сматра да је спорно то што чланови Уставноправне комисије, од којих су већина правници, тврде да предложени закон нема уставни основ.
БОСИЋ: УСТАВНИ СУД ИЗАЗВАО ПОЛИТИЧКУ КРИЗУ
Замјеник предсједавајућег Представничког дома парламента БиХ Младен Босић сматра да је Уставни суд БиХ одлуком у вези са Даном Републике Српске изазвао политичку кризу у БиХ и прешао на политички терен.
Коментаришући негативно мишљење Уставноправне комисије о приједлозима закона о Уставном суду БиХ и о измјенама Кривичног закона БиХ, које разматрају посланици Представничког дома БиХ, Босић је рекао да Уставни суд БиХ доношењем одлука изазива дубоку политичку кризу у БиХ.
"Рјешење је да се онемогући национално прегласавање у Уставном суду БиХ и да се стране судије замијене домаћим", навео је Босић, који је и предсједник СДС-а.
ЏАФЕРОВИЋ: ПОСЛАНИЦИ СДА ГЛАСАЋЕ ПРОТИВ ИНИЦИЈАТИВА ИЗ СРПСКЕ
Замјеник предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Шефик Џаферовић /СДА/ рекао је у Сарајеву да посланици СДА неће подржати Приједлог закона о Уставном суду БиХ и Приједлог закона о измјени Кривичног закона БиХ, чији су предлагачи посланици СНСД-а и СДС-а.
"СДА ће данас подржати негативно мишљење Уставноправне комисије Представничког дома у односу на оба ова закона, што значи да смо ми против ових закона", рекао је Џаферовић.
МЕКТИЋ: НЕ ОДУСТАЈЕМ ОД ПРОЦЕСУИРАЊА СВИХ КРИМИНАЛНИХ ДЈЕЛА
Министар безбједности БиХ Драган Мектић изјавио је да нема борбе против организованог криминала, корупције и тероризма у БиХ без хапшења и процесуирања свих одговорних за чињење коруптивних и кривичних дјела, од чега неће одустати током свог мандата.
Одговарајући на питање шефа Клуба посланика СББ-а у Представничком дому Парламентарне скупштине Мирсада Ђонлагића на кога је мислио када је раније више пута јавно и у медијима најављивао "спектакуларна хапшења", Мектић је рекао да је то радио у складу са прокламованом политиком Савеза за промјене који је бирачима и грађанима обећао да ће приоритет у његовом раду бити борба против организованог криминала, корпције и тероризма.
"Након уласка у власт желимо да испунимо наше политичко обећање дато грађанима и бирачима. Понављам, борбе против криминала нема без хапшења и процесуирања свих одговорних", рекао је Мектић.
Ђонлагић је рекао да није задовољан одговором и да сматра да се Мектић понашао као да учествује у предизборној кампањи.
Посланик Дамир Арнаут питао је Мектића зашто помиње спектакуларна хапшења кад тај појам не постоји у позитивном кривичном законодавству и није у оперативној надлежности министра безбједности у БиХ.