Злочин у Јошаници - преживјели 23 године вапе за правдом
У никољданску зору 1992. године припадници такозване Армије БиХ, који су се у току ноћи увукли у дубину српске територије, истовремено су напали сва српска села Горње Јошанице, мучећи, убијајући и палећи све пред собом.
Сравњено је више од десет села, а међу убијенима, којима су одсијецани дијелови тијела, било је доста жена и стараца, као и троје дјеце - двоипогодишња Данка Тановић, те брат и сестра десетогодишњи Дражен и дванаестогодишња Драгана Вишњић.
Драги Стојановићу из села Медановићи убијена је супруга Гојка и више чланова фамилије.
"Био сам свједок када су ми убили жену, пунца, шуру и зета. Давали смо изјаве, али нико ништа не предузима", рекао је Стојановић Срни.
Боро Вилотић, којем су убијени тетка и тетак - Јела и Миладин Вишњић, каже да бол за мртвима појачава некажњавање починилаца овог злочина.
"Давали смо изјаве, приложили документацију тужилаштвима, али нико никад од злочинаца није ни приведен да буде бар саслушан. Свако треба да одговара за своја недјела, било да је Србин, Бошњак или Хрват, али ово што се не кажњава то је највећа срамота у БиХ. Тужно је, страшно, невјероватно", кроз сузе говори Вилотић.
Окружно тужилаштво у Требињу годинама је водило истрагу и упркос бројним свједочењима преживјелих није подигло ниједну оптужницу за овај злочин.
Послије дугогодишње истраге предмет је прије три године прослиједило Тужилаштву БиХ, одакле је у више наврата поновљено да се води интензивна истрага.
У близини споменика у селу Хоџићи, ове године почела је изградња спомен-цркве, чији су темељи освештани на празник Пренос моштију Светог Николе, за који се сваке године званично обиљежава годишњица страдања и служи помен јошаничким жртвама.
У посљедње двије године, средствима Владе Републике Српске, асфалтирано је 2,8 километара локалног пута до споменика овим жртвама, и то 1.000 метара из правца Хоџића и 1.800 метара из правца центра Мјесне заједнице Јошаница. Остало је неасфалтирано још око два и по километра пута.