Париз- Приведено 100 учесника протеста
Демонстранти су носили транспаренте са позивом на одбрану климе и демократије, јавио је Ројтерс.
Шеф полиције Мишел Кадо рекао је да је полиција идентификовала око 200 до 300 људи који су овим прекршили забрану свих протеста уведену с проглашењем ванредног стања због терористичких напада у Паризу 13. новембра.
Притворено је 100 људи, код којих је нађена муниција и други сумњиви предмети.
Полиција је више пута испалила сузавац на демонстранте како би их натјерала да се разиђу.
Француски званичници су отказали два протестна скупа посвећена клими након серије терористичких напада у Паризу. Умјесто марша, активисти су оставили на хиљаде пари ципела - чија тежина, према организаторима, износи више од четири тоне - на земљи око Трга републике, а један пар патика оставио је и генерални секретар УН Бан Ки Кун.
На првом протесту у француској престоници организованом након напада, демонстранти свих узраста, држећи се за руке, формирали су "људски ланац", дужине до два километара. Демонстранти су оставили процјеп у ланцу испред цвијећа остављеног на улазу у концертну дворану Батаклан, гдје је погинуло 90 људи, у знак поштовања према жртвама напада.
Слични протести окупили су на стотине хиљада људи широм свијета.
У Аустралији, на десетине хиљада људи учествовало је у протестним шетњама, у Сеулу протестовало је око 1.000 људи, а планирани су скупови и у Рио де Жанеиру, Њујорку и Мексику.
Око 150 свјетских лидера, укључујући предсједнике САД Барака Обаму, Русије Владимира Путина и Кине Сји Ђинпинга присуствоваће скупу 195 држава чланица УН посвећеном клими, од 30. новембра до 11. децембра у Паризу.
Око 2.800 полицајаца и војника обезбјеђиваће конференцију, а 6.300 ће бити распоређено у Паризу, рекао је француски министар унутрашњих послова Бернер Казнев.
На самиту у Паризу требало би да се постигне нови глобални споразум који би замијенио Протокол из Кјота, који је истекао 31. децембра 2012. Нови споразум који треба да ступи на снагу 2020. године окупио би све државе под једним заједничким циљем - смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште, са циљем да се глобално загријевање 2100. задржи на два степена Целзијуса.
Наука тврди да према садашњим трендовима емисије гасова са ефектом стаклене баште, свијету пријети загријевање од четири степена и више, што ће довести до више поплава, суша, пораста нивоа мора, ширења болести и сукоба око ресурса.