За борбу против тероризма потребна воља "бошњачке елите" (ВИДЕО)
А без политичке воље "бошњачке елите" нема борбе против тероризма у БиХ. Оваквог става су српски и хрватски стручњаци из ове области. Проблем виде и у несарадњи полицијских агенција.
Од терористичког напада у Зворнику, кад је Нердин Ибрић, повезан с вехабијама, убио једног, а ранио два полицијаца – није учињено ништа. Тако се данас можемо чудити онима који се ишчуђавају најновијем терористичком нападу у Рајловцу, чији починилац долази из истог миљеа.
- Када је МУП РС привео 10-ак људи у вези са терористичким нападом и Ибраном Мустафићем у Зворнику, члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић каже: ми ћемо дати сваку моралну подршку и заштиту тим људима да они буду ослобођени, рекао је Драгомир Кесеровић, професор Факултета за безбједност и заштиту у Бањалуци.
За Изетбеговића су била проблем реаговања полиције Српске. Након шест мјесеци десио се Рајловац. Ту се бх. полицијске и правосудне структуре нису могле договорити око надлежности. У политичкој борби за расвјетљавање такмичили су се кантонални, федерални и бх. тужиоци.
- Покушава се у таквим ситуацијама промијенити систав који је успостављен. То је врло опасно. На томе би требало порадити, додао је проф.др Иво Лучић.
Опасно је и то што је Министарство безбједности покренуло иницијативу за доношење новог Закона о борби против тероризма, према којем би Обавјештајно-безбједносна агенција добила много већа овлашћења.
Оствари ли се идеја, онда би људи попут Златка Хуме који је бацио топовски удар под возило генерала Јелача у тунелу Салаковац, или високи функционер Дирекције за координацију полицијских тијела, који је вјежбао гађање из службеног пиштоља на мезарју уочи комемеморације у Сребреници, добили још већа овлашћења.
- Није БиХ потребан нови закон о борби против тероризма и друго Агенција за провођење закона треба да проводи једну темељну кадровску реконструкцију по дубини, нагласио је Предраг Ћеранић, стручњак за безбједност.
До када ће БиХ затварати очи пред радикалним исламом, вехабијама и селефијама. Како је могуће да полицијске агенције у БиХ скривају податке једни од других? Ко је крив што министар унутрашњих послова Француске о тероризму у БиХ више зна од министра Драгана Мектића? У Паризу је Мектић сазнао и ко наоружава терористе у Европи.
- Мислим да постоји стални илегални канал са Западне Европе. Проблем иде с Косова, БиХ, Македоније, истакао је Драган Мектић, министар безбједности у Савјету министара БиХ.
- Министар сигурности није требао ићи у Париз да би добио такве информације. Ако није знао чему министарство безбједности и он као министар, додао је Лучић.
У Паризу су министра разувјерили и у његовим тврдњама да у БиХ нема кампова за обуку терориста. Да је терористички серијал у БиХ, доласком неколико хиљада муџахедина почео још за вријеме рата, подсјећа и новинар Гласа Америке.
- Муџахедини су 1993. и формално постали саставни део армије БиХ, а њихов број је прешао 1.500. Били су познати по бруталности, мучењима и бројним злочинима. Био сам свједок убистава српских заробљеника. Искрено говорећи сви су они били борци, припадници милиција.
У међувремену, уз старе ратне муџахедине, касније вехабије, нову опасност представљају стотине бораца из БиХ који су се борили, и још се боре, у Сирији и Ираку на страни исламске државе.
Због њих је БиХ измијенила и закон, али иза решетака још никог нема. Као да се ништа не дешава, ИСИЛОВЕ ратне заставе повремено завијоре у вехабијским селима.