Зашто су занемарени царински терминали у Српској?
Превозници су у Рачи, од петка чекали на царињење робе, без питке воде и условних мокрих чворова. Тврде да је угрожено здравље превозника. Од отварања граничног прелаза у Рачи, у који је уложено шест милиона евра, нема питке воде.
Вода из артешког бунара, дубине 40 метара је техничка вода. У Удружењу превозника тврде да се неисправна вода коју возачи користе за одржавање хигијене употребљава и у два кафића. У Управи за индиректно опорезивање кажу да вода из црпне станице, чија је ревитализација урађена након прошлогодишњих поплава, није за пиће. У кафићима увјеравају да доносе питку воду за кување чаја и кафе, али нису дозволили да то сними наша екипа.
24 часа проведена на царинском терминалу у Рачи возаче кошта 42 марке. Царина је кажу скупља него у државама у којима имају идеалне услове, а на Рачи немају ни минималне.
- Имамо гдје попити чај, кафу и опрати руке. Не знам колико је то исправно, колико је то здраво, рекао је Родољуб Јотановић, Прњавор.
Вода на граничном прелазу Рача је загађена фекалијама, тврде у Удружењу превозника, које тражи да се оформи Комисија која би отворила црпну станицу и утврдила право стање.
- Да се та вода узме за узорак и испита и тада ће јавност да види да је вода затрована вода са којом превозници пију чај, пију кафу, перу се судови. Буквално вода је загађена, рекао је Никола Грбић, предсједник Удружења превозника Српске.
Црпна станица је под кључем. На њено отварање чекали смо два часа, колико је требало запосленима из Одсјека за управљање и одржавање царинских терминала да стигну из Тузле.
Објекат је 80% ревитализован након прошлогодишњих поплава, али вода је само техничка, о чему су сви обавијештени .
Уграђене су потапајуће пумпе, чији капацитет задовољава потребе и хидрантске и санитарне мреже, а има и систем за дозирање хлора, увјеравају из Управе за индиректно опорезивање .
- Вода која се користи за санитирне чворове. Дакле, то није вода за пиће. По том основу ми имамо одређена увјеравања надлежних инспекцијских органа о квалитету те воде, нагласио је Ратко Ковачевић, портпарол Управе за индиректно опорезивање БиХ.
Осим недостатка основних услова, превозници се жале и на лошу организацију рада фито -санитарних инспектора, која не прати рад царинских органа због чега, кажу, трпе огромне губитке.
Возачи, који су на терминал стигли у петак након 17 часова, чекали су на царињење робе до данас, јер је у суботу био празник и инспекција није радила. То их је коштало и живаца и пара, јер су платили терминал за три дана - сваки по 42 марке.
У Инспекторату одговарају да је рад републичких инспектора у спољнотрговинском промету дефинисан у складу са радним временом царинских органа и посљедњих година унапријеђен. Зими раде од 8 до 17 часова, а суботом од 9 до 15.
- Уназад неколико година Инспекторат Републике Српске за контроле користи инспекцијски информациони систем који подразумијева да сам преглед електронским путем што доста убрзава саме поцедуре и само трајање контроле, истакла је Душанка Макивић, портпарол Инспектората рада Српске.
Удружење превозника тврди да се на граничним прелазима и терминалима у Српској, гдје су шефови Бошњаци - теоријом што горе, то боље жели намјерно створити негативна слика.
Зато су, кажу, и тражили да се оформи Комисија која би и доказала да су царински терминали у Федерацији БиХ у беспријекорном, а у Српској у катастрофалном стању.
У Управи за индиректно опорезивање тврде да раде све како би стање било боље, али у складу са могућностима и ограниченим буџетом за одржавање, јер не могу располагати приходима корисника царинских терминала, од којих се годишње наплати 15 милиона марака.