Акаши на суђењу Младићу: Сарајево жељело споразум о примирју
Акаши је рекао да су "активну војну помоћ" такозваној Армији БиХ, упркос ембаргу УН, пружале САД, Њемачка и неке исламске земље, те додао да шест заштићених зона УН, укључујући Сарајево и Сребреницу, није било демилитаризовано, како је било предвиђено споразумом о њиховом проглашењу.
Јапански дипломата нагласио је да је истрага УН утврдила да су гранату, која је на сарајевској пијаци Маркале 1994. године убила и ранила десетине грађана, могле испалити обје зараћене стране.
- Закључак комисије, који сам ја прихватио, био је да је напад могао доћи са обје стране. Тај закључак је био супротан тврдњама међународне штампе, укључујући и "Њјујорк тајмс" да је одговорна била српска страна - навео је Акаши.
Он је истакао да су муслимански лидери и званични Вашингтон вјеровали да би трајније примирје омогућило Србима у БиХ да задрже велики дио територије БиХ који су заузели током претходних ратних година, пренијели су београдски медији.
Акаши, свједок Младићеве одбране, навео је да је влада Алије Изетбеговића одбила да продужи четворомјесечно примирје које је, уз помоћ бившег америчког предсједника Џимија Картера било склопљено крајем 1994. године.
Он је рекао да су Срби у једном тренутку држали 70 одсто територије БиХ, али да су на крају пристали да им, према Дејтонском мировном споразуму, остане 49 одсто територије.
Јапански дипломата није негирао да је Унпрофор имао сазнања о допремању оружја за муслиманску страну преко аеродрома у Тузли. Он каже да о томе нема конкретне информације јер су се тиме бавили војници, а не политичари.
Акашија ће хашки тужиоци унакрсно испитивати сутра.