Загреб- На Интрелибру први српско-хрватски рјечник
Ријеч је о издању Матице хрватске, чија је најава прије двије године изазвала бројне критике, примједбе, колумнистичке хумореске и политичке оптужбе.
Медијска бука била је, оцјењује загребачки лист, интензивна као да се не ради о стручном језичком приручнику који је плод дугогодишњег рада угледног хрватског језикословца, него о "некаквој полицијској потјерници којом ће се из хрватске језичке праксе истјеривати ријечи српског поријекла".
Професор Самарџија у предговору истиче да су двадесетак година након распада заједничке државе на хрватској страни одрасли нараштаји с хрватским језичким осјећајем, другачије одшколовани, који у додиру са српским језиком "застају несигурни и збуњени", јер им је велик дио тога разумљив, дио сличан властитом, "али и један дио непознат и неразумљив, поготово кад су посреди називи и нестандарднојезични лексеми".
Управо зато је, објашњава аутор, одлучио да састави рјечник по начелима двојезичне лексикографије, првенствено као практични приручник припадницама хрватске језичке заједнице за што потпуније, исправније и цјеловитије разумијевање српског језика.
Самарџија тврди да му намјера није била да "повуче црту" или попише све разлике између хрватског и српског језика, него да олакша разумијевање српских општелексичких и чешћих терминолошких посебности.
Професор отворено истиче да је до почетка деведесетих година прошлог вијека у Хрватској владао "брижно политички подупиран сербокроатизам који је разлике хрватског и српског језика системски минимизирао и игнорисао". Истиче и да је живот у југословенском комуникацијском простору са заједничким дијелом наставних програма, заједничким радијским и телевизијским емисијама, позоришним представама (за мушки дио хрватске популације и службом у ЈНА), ублаживао и умањивао утицај разлика између хрватског и српског језика у свакодневној комуникацији.
При томе, наглашава да се понеки језикословац знао да послужи и доскочицама попут оне о граху и пасуљу: "Наиме, није важно да ли је грах или пасуљ, важно је да га има".
Сада се пред хрватским читаоцима налази прегледни рјечник с више хиљада ријечи на готово 600 страница, а дискусија о његовим предностима и манама сигурно ће бити и гласна и дуга, закључује Вечерњи лист.