Дачић: Долазак зиме може довести до ванредне ситуације
Дачић је навео да ће се то догодити ако сви релевантни актери на међународном, регионалном и локалном нивоу не пронађу боље координисан приступ и међусобно се не подрже на комплементаран и међусобно оснажујући начин.
Он је рекао да је дубоко увјерен да изналажење трајних рјешења за проблем дуготрајног расељавања, са којим је већ двије деценије суочена Србија, мора ићи паралелно са рјешавањем актуелне избјегличке кризе и да људи у дуготрајном расељавању не смију бити заборављени, саопштило је Министарство спољних послова Србије.
Дачић сматра да комплексна ситуација захтијева несмањену пажњу, ефикасност и изнад свега солидарност свих релевантних актера, како у пружању хитне хуманитарне помоћи за избјеглице и мигранте у актуелној кризи, тако и проналажењу трајних решења за лица у дуготрајном расељавању.
Шеф српске дипломатије истакао је на засједању Извршног комитета УНХЦР-а да су системи азила и управљања миграцијама у многим дијеловима Европе под великим притиском. То је, додао је Дачић, посебно случај са земљама као што је Србија, које се налазе на западнобалканској рути ка Западној Европи.
"Због тога је неопходно одлучно и одговорно деловање целе међународне заједнице на утврђивању краткорочних, али и дугорочних решења, како у погледу пружања хитне хуманитарне помоћи, тако и на сузбијању кључних узрока масовних миграција", нагласио је Дачић.
Он је поновио да Србија не може сама да се носи са мигрантском кризом, те навео да рјешење комплексног проблема није у парцијалним и локалним корацима као што су затварање граница, блокирање теретног саобраћаја и подизање ограда, већ у сарадњи држава, јединственом одговору цијеле ЕУ и ангажману цјелокупне међународне заједнице.
Дачић је подсјетио и на велика и болна искуства Србије са избјеглицама и интерно расељеним лицима, те напоменуо у Србији и данас борави 44.000 избјеглица из Хрватске и БиХ и више од 200.000 интерно расељених Срба са Косова.
Према његовим ријечима, избјеглице из Хрватске и даље се суочавају са озбиљним препрекама у остваривању станарских права и пензија, обнављања кућа, враћања пољопривредног земљишта, употребе писма, запошљавања у државним институцијама.
"Додатно нас забрињавају појачани инциденти, дискриминација и говор мржње према припадницима српске мањине у Хрватској, укључујући повратнике. То за логичну последицу има да се велика већина избеглица из Хрватске опредељује за локалну интеграцију у Србији, јер им повратак, као вид трајног решења, суштински и није на располагању", додао је Дачић.
Он је подсјетио да финансирање Регионалног стамбеног програма није у потпуности обезбијеђено и да тек предстоји заједничко прикупљање недостајућих средстава.
Дачић је напоменуо да се од више од 200.000 интерно расељених лица са Косова и Метохије, послије шеснаестогодишњег присуства међународне заједнице на том подручју, вратило мање од пет одсто од чега је тек половина остварила одржив повратак.
Дачић је рекао да су препреке одрживом повратку на Косово лоша безбједносна и економска ситуација, недостатак ефикасне заштите права, немогућност повратка имовине и кориштења уништене и узурпиране имовине, отежан приступ јавним службама, немогућност употребе матерњег језика и слично.