Јордан: Све већи број избјеглица се враћа у Сирију
Након драстичног смањења хуманитарне помоћи, већина избјеглица не може да преживи у изгнанству, не могу да плате кријумчарима да их пребаце у Европу, а неки су и носталгични и желе да се врате кући.
Повратак у Сирију указује на чињеницу да услови у земљама које прихватају избјеглице постају све неподношљивији, наводи се се у изјавама избјеглица и хуманитарних званичника.
"Престали смо да добијамо било какву помоћ", рекао је 47-годишњи Аднан у Затари, избјегличком кампу у сјеверном Јордану, удаљеном око десет километара од границе са Сиријом.
Аднан, који није желио да каже своје презиме због страха од евентуалних посљедица, одлучан је да се заједно са члановима своје породице аутобусом врати до границе са Сиријом, преноси АП.
УНХЦР са забринутошћу посматра све већи број поваратака у Сирију.
"Ови људи праве опасне одлуке", рекао је Ендрју Харпер, шеф УНХЦР-а у Јордану и додао да је повратак избјеглица, углавном жена и дјеце, у ратом разорену Сирију доказ неуспјеха међународног режима заштите.
У току је пета година како више од четири милиона Сиријаца бјежи од грађанског рата у својој земљи. Већина њих смјестила се у урбаним срединама Турске, Либана и Јордана.
С обзиром на то да им је забрањено да се легално запосле, осуђени су искључиво на споредне послове и буквално зависе од хуманитарне помоћи. Зато су ефекти посљедњих смањења финансијских средстава хуманитарним агенцијама, прије свега Свјетском програмау за храну, поражавајући.
У Јордану је најтеже погођено више од пола милиона избјеглица смјештених у урбаним срединама, док око 100.000 избјеглица смјештених у избјегличким камповима нису погођени најновијим смањењем.