Партизан слави 70 година постојања
ЈСД Партизан спада у ред највећих спортских друштва у свијету, а по резултатима, остварењима и броју својих врхунских спортиста током протеклих 70 година, вјероватно је и једно од најуспјешнијих.
Писаних докумената о почецима готово и да нема. Датум "рођења" је 4. октобар 1945. године, а припреме су трајале мјесецима прије тога.
Светозар Вукмановић – Темпо залагао се да се при Централном дому Југословенске армије оформи фудбалски клуб, а касније да се то шири и на остале спортове, у којима би били спортисти који су у војничкој униформи. Тако су истог дана када и фудбалска секција, рођене оне и за атлетику, шах, кошарку и одбојку.
У љето 1945. године у Београду је одржавано свеармијско првенство, које је окупило и четири стотине фудбалера. Међу њима су биле и десетине познатих играча, па и репрезентативаца прије почетка Другог свјетског рата, а који су у то вријеме били у униформи.
Већ тада је начињен списак најбољих. Када је донијета одлука о оснивању фудбалског клуба, они су већ били позвани у Београд и заједно су тренирали.
Играчи Партизана, два дана по оснивању, 6. октобра, први пут су истрчали на терен. Побиједили су репрезентацију Земуна са 4:2 у саставу: Чулик, Чолић, Белеслин, Чајковски, Ђурђевић, Шваљек, Шереш (Б. Михајловић), Атанацковић, Рупник, Божовић и Матекало, који је био и први стријелац (дао је два гола. Шереш и Рупник по један).
Тренер је био Фрањо Глазер, а за фудбалску секцију као технички директор је био задужен Виргил Попеску.
Већ на првим утакмицама показало се да снази Партизана тада нико није био раван. На седам сљедећих утакмица дали су 45 голова, а нису примили ни један. Живјели су у Централном дому армије, носили униформе и свако је имао редовна задужења.
Бобек је, рецимо, био библиотекар. Уз све остало, они су учествовали и на омладинским радним акцијама на рашчишћавању рушевина и уређењу улица. Уочи својих утакмица ишли су и по граду лијепили плакате као најаву.
Првих пет година постојања Партизан је био ослоњен на Југословенску армију и био секција при њеном Централном дому (ЦДЈА). Од 1950. године је самостални клуб у оквиру Југословенског спортског друштва. Од тада Фудбалски клуб има потпуну самосталност у спортско-такмичарском, организационом и материјалном домену.
Прослављени ратни командант Петар Пеко Дапчевић, касније и један од предсједника Југословенског спортског друштва Партизан, а поводом пола вијека од оснивања, 1995. године, у писму којим честита јубилеј, написао је и како је и гдје рођена идеја, па и одлука о оснивању:
"Већина нас, младих генерала, која је играла и вољела фудбал, окупили смо се и договорили да оснујемо фудбалски клуб. Око имена није било натезања: били смо партизани, било је и најприродније да се наш клуб зове Партизан. На самом скупу, неформално је председавао Светозар Вукмановић – Темпо, били су још присутни Отмар Креачић – Култура, Вујица Гајиновић, Ратко Чоче Вујовић (био је изабран за првог предсједника 1950. када је клуб добио префикс ФК), Константин Коча Поповић, Мијалко Тодоровић – Плави. Можда и још неко...
Не могу се сјетити, сјећања блиједе... Ако је данас тешко, или готово немогуће, утврдити детаље, цјелина догађања, првенствено као атмосфера, може се доста јасно осјетити. Још се није била навршила ни година од престанка четвртогодишњег ратног ужаса, у данима опште оскудице, једино чега је било у изобиљу – било је полета и наде. На тим темељима је грађено и ЈСД Партизан и његова несумњива осовина – фудбалски клуб, који је и до данас остао магнет и духовни и материјални ослонац тог најбројнијег и најтрофејнијег спортског друштва".