Није извјесно поскупљење прехрамбених производа у Српској

Петровић је објаснио да постоји корелациони однос између куповне моћи потрошача и цијена, те да се томе и трговци прилагођавају.

"Цијене су релативно стабилне, јер је маса пара на тржишту лимитирана и нема повећања платежне моћи потрошача. Свако повећање цијене одређених производа индиректно утиче на смањење тражње тих производа, у шта су се увјерили и трговци", рекао је Петровић Срни.

Он је додао да се једино може очекивати повећање цијена воћа и поврћа, а што се иначе дешава у зависности од годишњег доба и понуде.

"Улазимо у октобар и цијене воћа и поврћа почињу благо да расту, а врхунац достижу у јануару и фебруару, док од марта поново падају", рекао је Петровић и навео да у структури трошкова прехране поврће у зимском периоду износи 27, љетном око 15, а на годишњем нивоу око 21 одсто.

Напомињући да су цијене прехрамбених производа посљедњих година биле релативно стабилне, Петровић је нагласио да одређеним поскупљењима трговци могу манипулисати на краћи рок јер се појаве знатно јефтинији производи који обарају цијену.

Он упозорава да би поскупљење прехрамбених производа могло изазвати евентуално повећање цијене електричне енергије, с обзиром на то да овај ресурс учествује у свим производима, а посљедице би зависиле од процента тог повећања.

Према његовим ријечима, потрошачка корпа за четворочлану породицу у овој години износи 1.800 КМ на мјесечном нивоу, од чега за прехрану најмање иде од 600 до 690 КМ.

За трошкове становања грађани Српске издвоје 20 одсто потрошачке корпе, и то највише за гријање /40 одсто/, електричну енергију /20 одсто/ и воду /10 одсто/.

"Један период су те цијене биле релативно стабилне. Међутим, ове године је у Бањалуци дошло до повећања цијене воде за десет одсто и одвоза смећа за 20 одсто, што је повећало трошкове у породичном буџету за 4,5 КМ", рекао је Петровић.

Он је навео да нижа цијена нафте на свјетским берзама није утицала на смањење цијене прехрамбених производа, па ни градског превоза, иако деривати учествују значајно у трошковима превоза, али ни значајније смањење цијена горива на пумпама.

Према његовим ријечима, одређени ефекти нижих цијена деривата требало би да се одразе на јесењу сјетву и жетву.

Поредећи Републику Српску и окружење, Петровић је оцијенио да су цијене и у Српској и у окружењу у уској вези са примањима и тражњом.

Он је навео да су у Србији плате за око 15 одсто ниже него у Српској, али да су и цијене 15 до 20 одсто ниже.

"У Македонији имамо ниже цијене и до 25 одсто, али су и примања знатно нижа. У Хрватској су нешто више цијене, али имају око 80 одсто већа просјечна примања", рекао је Петровић.

Он је закључио да се већи стандард може очекивати само ако буде побољшана ситуација у сектору који ствара нову вриједност, а који сада има и готово 70 одсто нижа примања у односу на енргетски сектор или јавну управу.