Самит о Западном Балкану у Бечу
Циљ самита је да се подстакне европски пут региона и нађе рјешење за мигрантску кризу.
Самит је наставак берлинског процеса који је прошле године иницирала њемачка канцеларка Ангела Меркел и који има за циљ подстицање сарадње на Балкану, доприносећи тиме даљем развоју, а све у сврху подстицања процеса европског приближавања.
Отварајући скуп аустријски канцелар Вернер Фајман истакао је да Аустрија са земљама западног Балкана има веома блиске економске и друштвене везе које су, како је оцијенио, веома добре и које су временом напредовале.
Он је подсјетио да су многе компаније из те земље, чак и у периоду економске кризе, наставиле да послују у региону, и подвукао значај инвестиција у област енергетике, инфраструктуре и транспорта у земљама западног Балкана.
"Али ми не стварамо такав однос само кроз компаније, већ и кроз људе, односно појединце, и зато је програм размене младих, који омогућава да они уче једни од других, веома важан и нераздвојан од питања развоја економске ситуације региона", рекао је Фајман.
Како је истакао то омогућава успостављање демократских вриједности, попут слободе изражавања, владавине права, али и борбе против корупције.
"То су све ствари које су важне за сигурност и стабилност региона и зато је повјерење кључни чинилац у овој блиској сарадњи. Морамо да учинимо шта можемо како бисмо изградили стабилне и поуздане економске услове и друштвене односе", рекао је Фајман.
Он је захвалио свима који су иницирали данашњи самит и онима који, како је рекао, овим тешким временима инсистирају на идеји да је регион јединствен.
"Историја нас учи да не би требало два пута у истом вијеку да направимо сличну грешку, односно да инсистирамо на мржњи и ономе што нас раздваја", рекао је Фајман.
Током самита, додао је он, биће ријечи и о мигрантској кризи која је сваког мјесеца све тежа.
"Због насиља и конфликата у овом тренутку је у избјеглиштву око 60 милиона људи. Њима је потребан азил, али ми такође имамо обавезу и да спријечимо оне који на њиховој несрећи зарађују новац. Криминалци и трговци људима не смију да зарађују, треба против њих одлучно да устанемо", поручио је Фајман.
Према његовим ријечима ниједна држава сама не може да ријеши тај тежак задатак, већ то могу да ураде само уједињене.
Данашњи дан почео је конференцијом за новинаре шефова дипломатија и европског комесара за проширење Јоханеса Хана, који је извјестио о циљевима Самита.
Затим је одржан састанак у вези са изградњом аутопута Ниш-Приштина-Драч (Дурс), као и радни доручак министара привреде региона и ЕУ.
Могерини: Споразуми из Брисела пут ка интеграцији региона
Висока представница за спољну и безбедносну политику ЕУ Федерика Могерини одала је данас посебно признање Београду и Приштини за постизање договора у прошлој рунди дијалога, оцјењујући да то отвара пут за даљу регионалну интеграцију и европску интеграцију региона.
Она је, на конференцији за штампу на крају Самита о западном Балкану у Бечу, казала да мора да пренесе добру вијест, а она се тиче потписивања важних споразума од стране премијера Србије и Косова Александра Вучића и Исе Мустафе у уторак у Бриселу.
"Они су показали да су храбри и имају руководеће квалитете те да раде у корист грађана договоривши се о четири битне теме. То је пример сарадње која је потребна, прагматична и конкретна, која позитивно утиче на животе грађана", нагласила је Могерини. Пренијела је да су сви учесници Самита данас одали признање представницима Београда и Приштине због споразума који су постигли.
Могерини је истакла да је фер да се широј јавности пренесе овај позитиван резултат.
"Овај успјех отвара пут за даљу регионалну, али и европску интеграцију региона", оцијеила је Могерини и нагласила да оба процеса, регионална и европска интеграција региона, морају напредовати те да су неопходни конкретни резултати за грађане и посебно младе.
Највећа одговорност, како је констатовала је на лидерима региона, додајући да сада имамо генерацију храбрих лидера.
Истовремено је нагласила да и ЕУ има свој део одговорности, те мора бити конкретна, конзистентна, нудећи конкретне кораке.
Могерини је с тим у вези констатовала да постоји снажна политичка воља на обе стране, подвукавши да је то од заједничког интереса.
Осврнула се и на данашњу трагедију у Аустрији, гдје су у једном камиону пронађена тијела 50 избјеглица које су се угушиле, оцијенивши да је то подсјетник на то шта нам се дешава и у чему треба да заједно дјелујемо, а затим констатовала да нема сумње да је Балкан дио Европе, да су ови изазови европски, а "када кажемо европски не мислимо само на ЕУ, већ читав континент".
Европа има моралну и законску обавезу да заштити те избјеглице, поручила је Могерини, за шта је потребан европски приступ.
"Проблем је да свако Европу схвата другачије, а Европа су ЕУ и њени сусједи", рекла је Могерини и пренела да Европска комисија ради на приједлогу рјешења, да је у току израда новог приједлога за заједничку листу безбједних земаља поријекла, као и допуне Даблинског споразума у вези привремене релокације.
"Нема чаробног рјешења, али пут којим треба да идемо је познат, а он захтијева да преузмемо тешку одговорност. Потребна је солидарност", подвукла је она.