Стиже четврти дио "Миленијум" саге
Вјероватно најзначајнији књижевни догађај године захваљујући залагању Чаробне књиге која је објавила Лашонову трилогију, неће заобићи ни Србију.
Према ријечима издавача Борислава Пантића, цијела прича око новог наставка "Миленијума" била је обавијена велом тајне. Издавач је добио само један примјерак, у папиру, за превод, никакве рекламне кампање нема, ништа се не открива о наставку осим да ћемо уз старе ликове упознати и неке нове, да се покрећу осим друштвених и неке друге теме и да је књига досљедна Лашоновом рецепту и стилу.
Како је објаснио Пантић, 27. август је изабран јер је на тај дан 2005. у Шведској изашао први дио "Миленијума".
Пантић је подсјетио и да се спекулише да је Лашон намјеравао да напише серијал од 10 књига али да га је прерана смрт у томе спријечила но да је, захваљујући Лагеркранцу - који је некако специјализован за биографије, а нарочито је познат по биографији математичара Тјуринга - "Миленијум" нашао достојну замјену.
Лашонова триологија је продата у тиражу од 80 милиона примјерака у 40 земаља.Већ сама најава о потенцијалном четвртом роману обрадовала је љубитеље серијала, унапријед обећавајући још један свјетски бестселер и очекиване рекорде у продаји.
Популарност трилогије "Миленијум" учинила је Стига Лашона најчитанијим свјетским писцем у 2010. години, као и најчитанијим европским писцем у 2008. и 2009. години.
Стиг Лашон је умро у 50. години од срчаног удара 2004. године, не дочекавши ни издање прве књиге из серијала. Његово стваралаштво је постало глобални феномен који би слободно могао да се назове "Миленизација".
Триологија "Миленијум" је екранизована, а филм "Мушкарци који мрзе жене" са фантастичном Нуми Рапас у улози Лизбет Саландер био је други на листи независних филмова са највећом зарадом у 2009. години. Према првом дијелу трилогије снимљена је и пристојна америчка верзија "Дјевојка са тетоважом змаја" у режији Дејвида Финчера са Руни Мара и Данијелом Крејгом у главним улогама.
Лизбет Саландер, андрогена хероина је кључни лик цијеле трилогије, док у лику новинара Микаела Блумквиста можемо наћи и доста тога што је Лашон био сам - контраверзини, бескомпромисни новинар који се специјализовао за писање о ултрадесничарским и неонацистичким покретима што је са собом носило и бројне пријетње смрћу.
Иако се доста спекулисало око постојећих синопсиса за наставак, свјетска јавност је са одушевљењем примила вијест да је Давид Лагеркранц привео крају четврти дио овог сјајног трилера, који ће се сутра наћи у књижарама широм свијета.
Оно што се зна о књизи "Оно што нас не убије" је да касно једне ноћи, Блумквиста позива повјерљив извор, који тврди да посједује информације од кључног значаја за Сједињене Америчке Државе. Тај извор је био у контакту с младом дјевојком, изузетном хакерком - хакерком која Блумквиста подсјећа на некога кога врло добро познаје.
Импликације су невјероватне. Блумквист, у очајничкој нади да ће добити причу за Миленијум, тражи помоћ од Лизбет. Она, као и обично, има своје планове.