"Потонуће" цијена дионица на азијским берзама
На Токијској берзи Никеи индекс у седам часова био у минусу више од 3 одсто, склизнувши по први пута након више од пет мјесеци испод нивоа од 19.000 бодова.
Берзански индекси у Јужној Кореји, Аустралији, Сингапуру и Хонг Конгу потонули су чак између 2,2 и 4,7 одсто, па је МСЦИ индекс азијско-пацифичких дионица, без јапанских, у 7.30 био у минусу више од 4 одсто, заронивши на најнижи ниво од јула 2012. године.
На почетку данашњег трговања у Шангају цијене дионица потонуле су даље за осам одсто, након што су се већ прошлога тједна стрмоглавиле више од 12 посто.
Оштар пад цијена настављен је премда су кинеске власти у недјељу поручиле да ће омогућити највећем државном мировинском фонду улагање у домаће дионице и до 30 посто његове имовине.
"Тржишта су у силазном тренду. Нема добрих вијести, дионице су и даље скупе, а нема свјежег новца јер кинеска средишња банка није смањила стопу обвезне резерве банака", каже аналитичар у твртки ЦЕБМ.
Паника на тржиштима посљедица је успоравања раста кинеског господарства, што је недавно навело тамошње власти на девалвацију јуана у покушају да се повећа конкурентност кинеских извозних производа и тако потакне раст другог по величини свјетског господарства.
То је, међутим, изазвало валутни рат тржишта у развоју, која на исти начин покушавају обранити своје економије.
Јужноафрички ранд склизнуо је на најнижи ниво у 14 година, малезијски рингит у 17 година, док је курс турске лире најнижи у повијести.
"Кина би могла бити присиљена на даљу девалвацију јуана, ако се настави слабљење њене привреде па се тржишта дионица морају носити с тиме да би слабији јуан могао ојачати негативан утицај спорог раста Кине", каже Еји Кинуци, аналитичар у компанији Даива Секјуритис.
Улагачи се плаше да ће слабљење Кине и валутни рат изазвати успоравање раста цјелокупне свјетске привреде.
Тржишта у развоју, од којих многа зависе од извоза сировина, посебно су на удару јер је слабљење Кине, највећег свјетског потрошача сировина, изазвало пад цијена сировина на најнижег нивоа у најмање шест година.
Тако је јутрос цијена бакра, која представља својеврсни барометар потражње у свијету, пала на 4.950 долара по тони, најнижи ниво у шест и по година, док је цијена нафте на америчком тржишту, по први пута од свјетске финансијске кризе 2009., заронила испод 40 долара по барелу.
"Било би лако за овај пад тржишта упрти прстом у успоравање кинеског раста, пад цијена нафте и валутни рат тржишта у развоју. Међутим, значајнији су чимбеници дезинфлација и дефлација, заоштравање глобалних монетарних услова и пад профита на тржиштима у развоју", каже Шон Дарби, стратег у компанији Џефрис.
Улагачи се повлаче с тржишта и због тога што су прошле седмице цијене дионица на Вол Стриту, који се сматра сигурним уточиштем, због кинеских поремећаја забиљежиле највећи седмични пад у готово четири године.
Јутрос су амерички термински индекси поновно у минусу више од 1 посто, што показује да је расположење на највећој свјетској берзи и даље суморно.