Чуркин: Проширење СБ УН не значи већу ефикасност

Он је у интервјуу за агенцију ТАСС рекао да је то најакутније питање данас које се тиче реформи УН, подсјећајући да је посљедњи пут Савјет безбједности проширен 1960-тих.

- Првобитно је било 11 земаља, укључујући пет сталних чланица. Након тога, број сталних чланица није се мијењао, али је укупан број повећан на 15. Сада неко каже да би Савјет безбједности требало да има више чланица да би био ефикаснији и репрезентативнији, рекао је Чуркин.

Он је додао да је тачно да ће Савјет безбједности бити репрезентативнији, односно заступљенији, ако се чланство прошири, али сигурно неће бити ефикаснији.

- Актуелних 15 чланица понекад тешко постигне споразум, а ако буде 25 или 27 чланица, онда ће бити тешко чак организовати и дискусију о некој теми", рекао је Чуркин, додајући да је ситуација сазрела за реформу Савјета безбједности.

Он је рекао да је то веома сложено питање имајући на уму да постоје земље које желе да постану сталне чланице Савјета безбједности УН, поред садашњих пет, и да постоје земље које се категорично противе томе.

- Такође, постоје земље које траже стално чланство, али кажу да им не треба право вета. На примјер, Њемачка тврди да јој то право не треба. Насупрот томе афричке земље, које желе да имају бар двије сталне чланице, такође желе право вета, каже Чуркин.

Чуркин је рекао да је то једно од најсложенијих питања у вези са УН.