"Игра Истока и Запада око Сребренице"
Како наводи лист, жртве тог злочина бошњачка страна је политички инструментализовала, док националистичко-српска страна умањује "геноцид".
Лист указује да је Русија стала против резолуције коју је предложила Велика Британија, а да је Москва аргументовала да је ријеч о антисрпској резолуцији.
Претходно су политичари из Србије и Републике Српске критковали документ, у којем се помиње пречесто појам геноцид, пише Стандард и додаје да, од када је "почињен, јула 1995. године, тај највећи злочин у Европи послије Другог свјетског рата, постао је политичко питање".
- Једни покушавају да се присјећају, али инструментализују жртве, а други негирају и умањују димензије злочина. Додатно је дебата око Насера Орића ове године подстакла поларизацију и користила је предсједнику РС Милораду Додику - оцјењује дневник.
Историчар Никола Мол каже за лист да "Додик сада може да каже да се слави злочинац".
- Може да каже - један разлог више због којег морамо да се отцијепимо - додао је Мол, а Енвер Казаз је навео да су "жртве потпуно политизоване, и смрт је постала политички фактор прве врсте".
Како наводи лист, Казаз је рекао да је бошњачка политичка елита, коју предводи бошњачки члан Предсједништва БиХ и лидер СДА, Бакир Изетбеговић, инструментализовала злочин, и истакао да је то омаловажавање жртава.
Мол каже да, пошто је масакр у Сребреници окарактерисан као геноцид, он у БиХ има високо симболични значај, а постаје и све већи предмет спорова.
Мол критикује политизацију расправе о "геноциду", додајући да се о жртвама других масовних злочина више и не говорио као о "правим" жртвама.