АИ: Србија и Македонија на удару емигрантске кризе
Хиљаде избјеглица, азиланата и миграната, укључујући дјецу, путује опасном рутом преко Балкана гдје трпе насиље, злостављања и изнуде од власти и криминалних банди, срамотно напуштени од азилантског система ЕУ, због чега остају у Македонији и Србији у клопци без заштите, наведено је у најновијем извјештају АИ.
Прекршаји против емиграната и избјеглица у Македонији, Србији и Мађарској доприносе све већем броју угрожених људи остављених на цједилу у правном вакууму широм Балкана, а Србија и Македонија постале су "сливник“ за поплаву избјеглица и миграната које у ЕУ изгледа нико неће да прими, стоји у извјештају АИ.
Ситуација је погоршана гурањем назад или депортацијом на свакој граници, ускраћивањем приступа азилу и путовањем ка ЕУ рутом која није безбједна и легална.
Извјештај је заснован на подацима које су прикупиле четири истраживачке мисије у Србији, Мађарској, Грчкој и Македонији од јула 2014. до марта ове године и на основу 100 разговора са емигрантима.
Број приведених због илегалног преласка границе између Србије и Мађарске повећан је 2.500 одсто у односу на 2010. годину (са 2.370 на 60.602) а траса коју избјеглице највише користе води морем из Турске у Грчку, а затим даље кроз Македонију и Србију до Мађарске.
АИ наводи да су емигранти изложени насиљу на свом путу, као и да морају да подмићују царинике и полицију, од које добијају уцјене и батине.
Према исповјести једног од емиграната гранична полиција Србије у близини границе са Мађарском тражила је од његове групе по 100 евра за пролаз даље, запријетивши да ће их вратити уколико не буду хтјели да плате.
Избјеглица из Авганистана посвједочио је да је његову групу македонска полиција батинама потиснула назад у Грчку и да су том приликом тукли и његовог сина од 13 година.
Неки од саговорника АИ тврде да су потиснути преко македонске границе више од 10 пута, а други да су били мета напада банде која им је пријетила ножевима.
АИ оцјењује да су усљед недјелотворног система азила, појединци који подносе захтјев за азил у Србији и Македонији суочени са озбиљним препрекама, истичући да је током прошле године у Македонији одобрен азил за 10 особа, а у Србији само за једну.
Обесхрабрени спором процедуром за обраду захтјева за азил и претрпаним и неодговарајућим смјештајем велика већина емиграната наставља према Мађарској, гдје се даље крше њихова људска права.
Међутим, само 240 особа је добило азил у Мађарској током прошле године, што је занемарљиво мало у односу на број поднесених захтјева.
Они који не желе да траже азил у Мађарској, депортују се у Србију и не дозвољава им се приступ другим државама ЕУ.
Све већи број емиграната и избјеглица који прелазе балкански пут посљедица је ширег неуспјеха емигрантске политике ЕУ над којом Србија и Македонија немају никакву контролу.
Србија и Македонија треба да ураде много више на поштовању права емиграната и избјеглица, али је то немогуће одвојити од ширег притиска протока избјеглица и емиграната у ЕУ и кроз ЕУ и пропалог система миграције у ЕУ.
"Будући да све већи број избјеглица, азиланата и емиграната постају заробљеници у балканској ничијој земљи, притисци на Србију и Македонију се гомилају“, закључено је у извјештају уз напомену да се ови проблеми могу ријешити само измјенама на ширем плану емигрантске политике ЕУ.
Од 1. јануара до 22. јуна, према подацима АИ, у Италију је стигло 61.256, а у Грчку 61.474 емиграната, док је већина од 21.000 оних који су у прошлој години стигли на Балкан, дошла из Сирије, Ирака, Авганистана, Египта, Еритреје, Нигерије, Сомалије, Судана и Туниса.