Дервента: Представљени резултати археолошких истраживања
Закључено је и да је потребно наставити археолошка истраживања и публиковати досадашња открића, те радити на организовању научних скупова и других манифестација.
Састанак је одржан као завршна активност пројекта "Убикација манастира Детлак - историјска проучавања и археолошка истраживања".
Пројекат реализује Центар за локални и регионални развој из Дервенте, у сарадњи са Завичајним музејем из Градишке, Туристичком организацијом општине Дервента, Истраживачким центром "Искон" из Бањалуке, а уз финансијску подршку Министарства цивилних послова БиХ у износу од 10.000 КМ.
Данас су представљени резултати провођења пројекта и одржане презентације "Средњовјековна историја и археолошки локалитети дервентског краја", аутора историчара Дамира Кљајића, "Културно-историјски комплекс Детлак - археолошка истраживања", аутора археолога Бојана Вујиновића, и "Археолошка истраживања у Детлаку", аутора археолога Љубице Срдић.
Промовисана је и брошура "Културно-историјски комплекс Детлак", аутора Дамира Кљајића и Бојана Вујиновића, а у сали гдје је одржан састанак били су иизложени панои са фотографијама Културно-историјског комплекса Детлак.
У промовисаној брошури је наведено да су током истраживања, осим цркве Светог Илије, пронађени гвоздени клинови, кламфе, те предмети од гвожђа, који се на основу аналогија могу довести у везу са периодом од 17. до 19. вијека.
Археолози су навели да то указује на постојање цркве брвнаре на приближно истом мјесту данашње цркве и да је вјероватно ријеч о цркви брвнари, грађеној у периоду између 1882. и 1890. године.
Археолошки је истражен и дио средњовјековне некрополе са мрамором на коме се налази Андрејин крст. Такав крст у свакодневном животу био је симбол дома, граничара и заната.
На основу аналогија мрамор се доводи у везу са средином 16. и првом половином 17. вијека. На тај податак указује аналогија са мрамором са локалитета Камен у Мишинцима. На њему је уклесан натпис из периода владавине Сулејмана Првог Величанственог (1520-1566. година).
Међу становницима Детлака може се чути да је то "Грчки гроб", вјероватно неког Грка, хајдука, кога су Турци ухватили и убили, а сељаци сахранили у гробље. Постоји и прича да је ту сахрањен извјесни поп Ковачевић.
Састанку су присуствовали његово преосвештенство владика зворничко-тузлански Хризостом, дервентски намјесник Радојица Ћетковић, игуман Симеун из манастира у Доњој Бишњи, начелник општине Дервента Милорад Симић.
Присуствовали су и директор Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Слободан Наградић и археолог Љубица Срдић, директор Завичајног музеја у Градишци Драган Матавуљ, те представници јавних установа културе и образовања из Дервенте и бројни љубитељи културног насљеђа.
Послије одржаног састанка учесници су посјетили Културно-историјски комплекс Детлак у Доњем Детлаку, а домаћин је била Туристичка организација општине Дервента.