"Теорија игара" спасава Грке

Бројни медији преносе нагађања о томе да грчки министар финансија Јанис Варуфакис у свом тактизирању користи управо "теорију игара".

Сам Варуфакис демантује тврдње да користи разне блефове и стратегије како би ојачао грчке позиције, али је чињеница да је он, као економиста, написао више текстова о томе.

Према дефиницији, "теорија игара" јесте истраживање математичких модела сукоба и сарадње између интелигентних и разумних доносилаца одлука. Углавном се користи у економији, политици, психологији, логици, компјутерској науци и биологији.

За њено истраживање до сада је додијељено 11 Нобелових награда, а као "отац" "теорије игара" често се наводи нобеловац Џон Неш , британски математичар по коме је снимљен филм "Генијални ум".

За вођење ове игре важно је дефинисати актере, информације и потезе којима располаже сваки играч у сваком кораку те све могуће исходе сваког корака. Идеја игре је да нико неће профитирати ако једнострано одбаци стратегију.

Најпознатији примјер "теорије игара" јесте тзв. "дилема затвореника".

Двојица разбојника треба да одаберу једну од двије опције: да проговоре или да шуте.

Ако шуте - завршиће у затвору на годину дана. Ако један призна, а други одлучи да шути - први иде на слободу, а други добија 20 година. Ако оба признају - оба добијају по пет година затвора.

Они не могу да међусобно комуницирају, па се поставља питање шта је у њиховом случају најбоља опција?

Када се у обзир узму ризици и резултати, без обзира на примамљивост неких опција, најсигурније им је да оба признају, јер ниједан од њих нема гаранције да онај други неће проговорити!

Грчка, рецимо, одлучи да избјегне банкрот тако што прва представи план у три тачке. Овај план укључује нове порезе на богате и промјене у пензионом систему.

Тако Грци избјегавају драстично смањивање потрошње, а у замјену за провођење мјера отписују јој се неки дугови.

Ако еврозона прихвати план, Грчка је задовољна, али какав ће исход бити за еврозону?

Ако прихвати план, Брисел ће очувати монетарну унију, међутим, мораће да олабави строга правила фискалне политике и прихватити губитке због неисплаћивања неких грчких дугова.

Шта ће се догодити ако еврозона одбаци план? Грчка неће моћи да плаћа своје дугове па ће банкротирати. Међутим, посљедице тога су непредвидиве.

Једна од могућности је да Грчка сама напусти еврозону, а да остале чланице наставе да живе без икаквих проблема.

Друга могућност јесте да грчки излазак доведе до вала сличних у другим државама које имају проблема, па да услиједи колапс еврозоне.

Први сценарио био би јако лош за Грчку, али не и за еврозону, а други је лош за све.

Из свих ових могућих сценарија, ризика и неизвјесних посљедица грчког банкрота произлази да је за еврозону, ипак, најбоље да прихвати грчки план, макар и "разводњени".

Посљедњи кораци врха ЕУ иду баш у том правцу, сматрају аналитичари.