Дачић: Међународно присуство и даље неопходно на КиМ
"За Србију је веома важно да Савјет безбједности стално и континуирано прати развој ситуације на Косову и Метохији. Ми се залажемо да се задржи институција тромесјечног извјештавања, иако се неке земље залажу да то буде два пута годишње, а не четири пута годишње", рекао је Дачић.
Он је указао да у данашњем извјештају генералног секретара УН, али и уопште у дискусији чланица СБ УН, постоји неколико веома важних питања, од којих нека која су за нас битна.
"А то је да је од стране свих учесница констатовано да је веома важно да се што прије формира Заједница српских општина, јер су сви они уочили да је то приоритетна тачка кад је ријеч о имплементацији Бриселског споразума", истакао је српски шеф дипломатије.
Као друго, навео је Дачић, све земље чланице СБ УН инсистирале на што бржем формирању Специјалног суда за ратне злочине на Косову, који би био формиран кад је ријеч о злочинима ОВК и у вези са извјештајем Дика Мартија.
"Такође, за нас је битно да смо истакли конструктивност Србије кад је ријеч о наставку дијалога, да смо ми спремни да сва отворена питања рјешавамо дијалогом, али смо указали и на веома велике безбједносне проблеме, као и на проблеме који се тичу повратка интерно расељених лица", рекао је он.
"Указали смо да је Србија данас једна од земаља која има највећи број интерно расељених лица у свијету, да више од 200.000 људи има статус интерно расељених лица и не може да се врати на КиМ, те да је за 16 година од престанка рата свега два посто људи имало одржив повратак на КиМ", додао је Дачић.
Став Србије је, како је рекао, да са оваквим сједницама треба наставити и даље.
"Ја сам одао признање у име Србије Мисији УН сматрајући да међународно присуство и даље треба да постоји на КиМ, за разлику од Хашима Тачија који је тражио да се Мисија УН на КиМ укине сматрајући да је Косово независна држава и да нема разлога да та мисија више постоји", истакао је Дачић.
Према његовим ријечима, Србија, у складу са Резолуцијом 1244, сматра да је питање статуса Косова далеко до тога да је ријешено, а са друге стране да је и политичка, и безбједносна, али и ситуација кад је ријеч о људским правима Срба и других неалбанаца далеко од тога да може бити оцјењена позитивном.
"Зато је међународно присуство, као једна врста гаранта, неопходно и даље на КиМ, и ми ћемо се и даље чврсто за то залагати", закључио је српски шеф дипломатије.