Откривен највјеродостојнији Шекспиров портрет?

Како преноси Би Би Си, ботаничар и историчар Марк Грифитс успио је да идентификује британског барда у једној од илустрација књиге из XVI вијека.

"Овако је Шекспир изгледао, нацртан за живота, када је био у пуној снази", казао је Грифитс, чије је откриће објављено у магазину Country Life.

Према ријечима уредника часописа, Марка Хеџиза, ријеч је о "књижевном открићу вијека".

Он је навео да је то "једини познати, вјеродостојни портрет највећег свјетског присца свог времена".

Гравура приказује Вилијама Шекспира у 33. години, у вријеме када је тек написао "Сан љетне ноћи" и припремао се да започне "Хамлета", објаснио је Хеџиз.

"Био је згодан, попут неке данашње филмске звијезде", прокоментарисао је он.

Ово није први пут да неко тврди да је открио "први прави" Шекспиров портрет.

Године 2009, Шексирова фондација изложила је слику из 1610, познату као Кобе портрет, у Шекспировом родном граду Стратфорду на Ејвону, тврдећи да је то аутентичан бардов портрет мада су поједини стручњаци истицали да то не може бити славни драматург.

Грифитс је испричао да је до открића илустрације дошао док је истраживао биографију енглеског хербалисте Џона Џерарда (1545-1612), аутора Опште историје биљака.

Ова књига од 1.484 страна, објављена 1598, описана је као најопсежније дјело о биљкама које је икада издато у Енглеској.

Грифитс је рекао да је сачувано свега 10 копија првог издања књиге која на почетку садржи илустрацију Вилијама Роџерса.

Он је навео да се гравира састоји од четири фигуре, за које се претпостављало да су имагинарне, али да је он успио да помоћу "шифри" сакривених у декоративним елементима, попут хералдских мотива, открије њихов "прави идентитет".

Ријеч је о самом аутору књиге Џону Џерару, холандском ботаничару Ремберту Додунсу и лорду Барглију, шефу трезора краљице Елизабете прве.

Четврта фигура држи цвијет коцкавице и клип кукуруза, биљке које, према Грифитсу, указују на Шекспирову поему "Венера и Адонис" и комад "Тит Андроник".

Испод овог брадатог лика, овјенчаним ловоровим вијенцем, био је један од довитљивих ребуса, какве је елизабетанска аристократија вољела да користи, чијим је дешифровањем потврђен Шекспиров идентитет.