Обрт на Сабору СПЦ – владика Георгије трајно разријешен

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве трајно је разријешио управљања Епархијом канадском владику Георгија, саопштила је јуче касно поподне СПЦ.

У кратком саопштењу наводи се да је одлука највишег црквеног тијела донијета на јучерашњој сједници, као и да Епархијом администрира патријарх Иринеј.

Како је Политици објашњено у црквеним круговима владика Георгије остаје у статусу епископа, али неће више моћи да управља ниједном епархијом.

Незванично, 21 архијереј био је за да епископ Георгије буде смијењен, а њих 16 били су против. Претходно, Сабору је представљен извјештај синодске комисије која је посјетила Епархију канадску да испита стање у овој удаљеној епархији српске цркве. На основу извјештаја, као и другог доказног материјала, Синод је крајем априла донио Акт о канонској одговорности и привременио смијенио владику Георгија. Сабор је, практично, ту одлуку Синода потврдио.

Читав предмет везан за епископа Георгија има око 1.400 страна. Овај владика је у понедјељак износио своју одбрану на 45 страна, послије чега је Сабор почео расправу о њему. 

Доношењу одлуке претходила је бурна, вишедневна полемика чланова највишег црквеног тијела. Судећи према сазнањима до којих смо дошли, епископат се није подијелио на оне који Георгија сматрају невиним и оне који га сматрају кривим, већ на оне који су за и против синодских одлука. Архијереји су, незванично, имали супротстављена мишљења о томе како треба судити епископима, а владика Георгије, уз другог привремено разријешеног епископа Филарета, био је само повод за полемику. Почетак засједања обиљежила је петиција којом се тражи преиспитивање синодских одлука донесених у вези са овом двојицом епископа. Дио епископата који је потписао петицију, незванично, тражио је преиспитивање начина на који је Синод привремено смијенио двојицу владика. Као иницијатор петиције у црквеним круговима се помиње владика бачки Иринеј, а тај документ је потписао 21 епископ – исто онолико колико их је гласало за разрјешење владике Георгија.

Тај обрт показује да је тешко предвидјети у ком смјеру ће кренути засједање сабора. Као што се обрт десио и на самом почетку сједнице када је промијењен предложени дневни ред, па се одмах почело са расправом о епископима Георгију и Филарету. У дијелу црквених кругова тада се коментарисало да би то могао бити наговјештај да ће се ситуација ријешити позитивно по двојицу епископа. Али, услиједио је нови обрт: владика Георгије је трајно разријешен и послије више од тридесет година више нема придјев "канадски" уз своју епископску титулу.

Саговорници листа из врха СПЦ наводе да су чланови сабора, тек када су чули једну и другу страну, односно и оптужбе против владике Георгија и његову одбрану, одлучили да га разријеше, иако су неки од њих, очигледно, претходно доводили у питање поступак који је против њега водио Синод. Дио епископата, од почетка засједања, није имао дилему да ли је Синод поступио исправно када је покренуо и водио поступак против двојице епископа. На овој позицији био је и поглавар српске цркве који је и предсједавајући Синода, али и митрополит црногорско-приморски Амфилохије, један од најутицајнијих чланова овог тијела.

Сабор би тек требало да се изјасни о владики милешевском Филарету, који је такође, одлуком Синода привремено разријешен управљања епархијом. И у његовом случају, највише црквено тијело би требало да донесе коначну одлуку, а незванично се помињало да би он чак могао затражити од сабора да га пензионише.