Угљанин: Ко склони таблу Аћиф-ефендији сносиће одговорност

Он је у Кажипрсту ТВ Б92 рекао да је ријеч о одговорности за посљедице, али није објаснио о каквим је посљедицама ријеч.

Аћиф- ефендија је доспио у жижу јавности почетком августа 2012. године, када је БНВ поставило спомен-обиљежје са његовим ликом у центар Новог Пазара.  Министарство правде и државне управе наложило је градској управи у Новом Пазару да уклони спорно обиљежје, али то није учињено.

Говорећи о недавној рехабилитацији Драгољуба Михаиловића и покренутом поступку у случају Аћиф-ефендије, команданту Новог Пазара у Другом свјетском рату, који је учествовао у прогону неколико хиљада Срба и Бошњака, Угљанин је рекао да се не може правити паралела између ове двојице.

"Не можемо правити паралелу између Драже Михаиловића који је планирао и спровео злочин и неког ко је спријечио четнике да упадну и спроведу злочин", казао је Угљанин, који се није бунио када је 2012. године постављена табла Аћиф-ефендији.

Лидер СДА рекао је да у тој странци раде оно што је предвиђено Уставом и законима, да се, како је рекао, сачува национални идентитет младих и мултинационалност Србије, која је као "један букет из којег када би један цвијет нестао букет не би ваљао".

Коментаришући укљањање додатка -ић и -вић из презимена Бошњака, Угљанин је рекао да је то "један од видова заштите од асимилације Бошњака и лично право сваког појединца".

"Сматрам да треба да омогућимо људима да раде оно на шта имају право", рекао је Угљанин.

О својој ранијој изјави да је "српска држава шовинистичка творевина" каже да се односила на то што се све добро приписује једном народу - српском: спска влада, српска скупштина, Србијаводе, Србијашуме...

"Ја сам предлагао да се не пише српско држављанство него држављанство Републике Србије", рекао је Угљанин.

Аћиф Хаџиахметовић, који је био управник Новог Пазара за вријеме Другог свјетског рата, међу Бошњацима у Санџаку познат је као организатор одбране града од четника, а послијератне власти су га осудиле за сарадњу с окупаторима.

Хаџиахметовић је добио високо њемачко одликовање, а власти послијератне Југославије прогласиле су га ратним злочинцем и јавно стрељале 21. јануара 1945. године.