Колико је резидентних становника у БиХ?
Проблем је што се агенције за статистику не могу договорити коју ће методологију користити, јер од тога директино зависи број резидентног становништва, који би могао бити мањи за око 300.000 лица.
Становништво Босне и Херцеговине је пописано претпрошле године и још увијек чека резултате. Иако су раније из Агенције за статистику БиХ најавили да ће средином маја бити објављен дио званичних резултата, њих и даље нема.
"Према плану, први коначни резултати о укупном броју становника и са демографским карактеристикама становништва, биће објављени крајем маја, а сви остали резултати ће се сукцесивно објављивати до 1.7.2016“, раније је за медије изјавила портпарол Агенције за статистистику БиХ Мирсада Адамбеговић.
За сада није позната национална структура становника, па ни колико их спада у категорију сталних становника. Ови подаци јавности неће још увијек бити познати јер међу статистичким институцијама нема јасног става која ће се методологија користити за одређивање резидентног становништва.
Спор је настао када се Влада РС-а реаговала на процес доношења методологије. Став Владе РС је да се приликом одређивања укупног броја стално настањеног становништва за сваку територијалну јединицу обавезно поштује принцип конзистентности резидентног статуса са мјестом рада или школовања, саопштено је из Владе РС-а.
Ако се прихвати овај став Владе РС, онда би кључно постало 40. питање у којем се бх. становништво изјашњавало гдје ради и гдје се школује.
"Колеге из Федерације БиХ имају потпуно супротан став. Њихов став је да се питање 40 не користи у извођењу сталног становника, него да се користе чисто питање од један до седам, а мјесто рада, школовања, уколико је неко одговорио да негдје ради или се школује у иностранству, а истовремено је одговорио да овдје ради и живи, они сматрају да треба дати приоритет том питању. Ми сматрамо да то није коректно и да није у реду, те да се то питање не узме у обзир, јер ако је неко рекао да живи на територији Босне и Херцеговине, а да ради негдје у иностранству, или да се школује у иностранству, то питање свакако мора да се узме у обзир и да се укључи у одређивање резидетног становништва, односно да се укључи и питање 40", објаснила је Радмила Чичковић, директорица Завода за статистику Републике Српске.
Без унапријед одређених правила
Тако би у укупни број становника ушли само они који се на подручју БиХ школују или раде, док сви они који се тренутно школују ван БиХ или раде ван наше државе не би ушли у коначан збир резидентног становништва.
"Приједлог да се уведу таква правила да имамо смањење броја становника од 239.000 до 460.000. И сада је ту настала разлика које има Република Српска, с једне стране, а с друге стране бошњачки, односно представници хрватског народа", наводи професор статистике и демографије Хасан Золић, бивши директор Агенције за статистику.
Држава је ушла у попис без унапријед одређених правила о бројању. Закон о попису није јасно одредио да се прије пописа становништва донесе правилник.
Далио Сијах из Удружења грађана „Зашто не“ сматра да је проблем настао због недореченог закона и због политичара који попис користе за своје потребе.
"Оно што сам примијетио из медија је да се врши притисак на начин обраде података са пописа и начин пребројавања резидентног односно нерезидентног становништва у БиХ, али понављам да мислим да су све те ствари на које сада указују и Влада Републике Српске и поједине политичке партије из ФБиХ на то требали указивати за вријеме пописа", истакао је Далио Сијах из невладине организације “Зашто не“.
Закон о попису је јасан: "'Стални становници' су лица која су прије референтног датума пописа непрекидно живјела у свом уобичајеном мјесту становања."
Али уз ограду: "'Уобичајено мјесто становања' је мјесто у којем лице живи и обично проводи свој дневни одмор, без обзира на привремено одсуство у сврху рекреације, одмора, посла, школе."
Професор статистике и демографије Хасан Золић сматра да спор неће бити брзо ријешен због чега ће каснити и објављивање података.
"Неки ће се договор морати постићи. Е, сада, хоће ли то урадити Савјет министара који би требало да пресјече, али пошто сам у току свега, нисам сигуран да се они могу усагласити, јер су дијаметрални ставови унутар тих статистичких структура", рекао је Золић.