Споменик Александру Македонском у Скопљу посвађао сусједе
Највећи споменик Александру Македонском у свијету налази се у центру Скопља. Нешто је мањи споменик његовом оцу Филипу. Ту су и статуе античких македонских краљева и генерала. Власти говоре о антиквизацији Скопља, критичари о антикоманији. Циници кажу да реч „антиквизација" не постоји ни у једном другом језику и да је у енглески дошла из македонског.
Најпознатије име цијелог пројекта Скопље 2014 је вајарка Валентина Каранфилова Стевановска. Аутор је споменика Филипу Македонском и Порте Македонија, која неке подсјећа на тријумфалну капију у Паризу, али Валентина каже да је уникатна јер је на порти представљена историја и култура значајна за Македонију. Ипак, са Порте Македонија најбоље се види Валентинино најважније дјело - „Ратник на коњу".
Радила га је три године, затим је ливен око годину дана, да би у центру Скопља био постављен послије четири године.
„На самом дну око фонтане је бронзани рељеф на којем је приказано крунисање Филипа Македонског, затим можете видјети седморицу фалангиста, припадника македонске војске коју је оформио Филип, на стубу се налазе рељефи који приказују важне битке Александра македонског, а на врху је сама скуплтура Александра на коњу", каже Валентина Каранфилова Стевановска.
Валентина је побиједила на конкурсу на којем је учествовало више од 30 аутора. Споменик је изливен у Фиренци. Званично је коштао је нешто мање од 10 милиона евра.
„Комплетно, мој рад са хонораром и са свим трошковима за рад је био 650 хиљада евра", каже Валентина, коју неки зову најбгоатијом вајарком на Балкану, мада она каже да би у другим земљама за ове споменике узели и 10 пута више новца.
Сама скулптура на споменику највећа је на свијету - висока је 14 и по метара. Кад је споменик „Ратник на коњу" постављен, Грци су оцијенили да је то провокација и да је циљ цијелог пројекта присвајање грчке историје. Македонци одговарају да имају обавезу да чувају сјећање на Александра и Филипа.
Шта је Александар Македонцима?
На питања о поријеклу данашњих Македонаца, представници овдашње елите одговарају опрезно, барем за београдске медије - мало ко ће рећи да су данашњи Македонци чисти потомци античких Македонаца и Александра Великог. Али ако их питате да ли код просјечног Македонаца данас тече више словенске или античке крви, ту су одговори већ различити.
„Код данашњих Македонаца, ако судимо по језику, претеже словенска компонента, јер да је претекла античка, онда бисмо говорили античким македонским језиком", каже др Наде Проева, професор античке историје.
Ако питате архитекту Вангела Божиновског, предсједника Удружења архитеката Скопља, Македонци су старосједеоци на овом полуострву, као што су и Срби, Хрвати и сви дурги, а прича о Словенима већ у свијету не држи воду. „Разни институти у свијету су показали везу Македонаца са Македонцима из антике преко ДНК", наводи Божиновски.
Један од најекспониранијих македонских археолога Паско Кузман каже да данашњи Македонци нису антички Македонци, али да постоји континуитет преношења културних група и култура.
У вријеме комунизма, све ове дилеме нису постојале. Македонци кажу да се није много ни писало ни причало о историји прије Авноја и Аснома. А оно што се учило у македонским школама није било различито од онога што је учио остатак земље.
„Пошто су комунисти космополити, онда се негирала било каква веза са античким народима, не само за Македонце, него и за све народе у Југославији, а сада се иде у другу крајност, сада се тражи директна веза са античким Македонцима, а по обичају истина је негдје на средини", каже др Наде Проева.
„Има покушаја да се негира словенска миграција, сеоба Словена, што је сасвим нетачно, јер то је потврђени факт, ми имамо слојеве уништавања на свим локалитетима у 6. вијеку, нема више монета, јер нема више власти који су ковали те монете. Међутим, као што то није тачно, није тачно да су дошли Словени, и да је све словенско, јер они нису дошли у пустињу, ово није била Сахара, ту је неко живио, ту је постојала нека цивилизација", објашњава Проева.
Вангел Божиновски подсјећа да у Прилепу већ 65 година постоји Институт за старословенску културу. „Ако одете у музеј, ви нећете наћи ништа о Словенима. Ако имате народ који је знао да води рат, немогуће је да немамо ниједан мач, немамо штит, немамо ништа од тога народа и те војске.
Паско Кузман истиче да Грци немају ексклузивна права на насљеђе Александра Македонског и додаје да антички Македонци нису били исто што и антички Грци. А на питање да ли је Александар македонски или грчки, одговара:
„Македонски, чији може да буде Александар Македонски? Типично македонски, оригинал македонски, како може бити грчки кад је македонски. Он је говорио својим људима на македонском језику, то је познато, пишу стари антички писци, писао је Плутарх, пишу остали", каже Кузман.
"Македонија је Грчка"
Шта не све то кажу јужни сусједи. Географски ово је егејска македонија, политички ово је једина македонија коју грци признају, историјски то је грчка покрајина, а у овом граду било је сједиште некадашње Александрове империје. И овде постоји споменик Александру Великом, додуше много је скромнији од оног у Скопљу.
Александар Македонски рођен је у граду Пели, који је некад био сједиште античке македоније. Данас у овом граду живи око три хиљаде становника, али када их питате чији је Александар кажу да је то прилично непристојно питање.
Пред камере неће, али кажу да је ствар јасна. Пола на грчком, а пола на лошем енглеском кажу: они су Словени, ми смо Хелени, а Александар је наш. Недалеко од центра овог градића налази се рушевине античког града Пеле. Ту су мозаици из старих кућа из родног места Александра и Филипа, стари трг...
У Археолошком музеју постоји мозаик александра великог који се спрема да убије лава, ту су маске, штитови које су користили фалангисти, судови у којима су жене спремале храну, играчке којима су се играла дјеца.
Али у музеју издвајају једну необичну плочицу из 4. вијека прије нове ере. Кажу да ју је написала жена из Пеле. Проклиње мушкарца који ју је оставио због друге жене. Међутим, осим што је шаљива порука остављене жене, за људе у Пели плочица је веома важна, јер доказује да се овдје говорио старогрчки језик. Историчари у Скопљу кажу да то ништа не доказује и да је плочица однекуд могла да буде донесена. А Грци, на питање постоји ли антички македонски језик, одговарају:
„То је грчки језик, дорски дијалект старогрчког, којим је говорено на Пелопонезу, и у Македонији, знамо да су становници Македоније и Пелопонеза имали доста сличности, то се види по именима мјесеци и неких вјерских фестивала", каже др Елисавет Цигарида из Археолошког музеја у Пели.
У 4. веку прије нове ере, Пела је била на мору. Данас је највећи град и највећа лука централне или грчке македоније - Солун. На улицама овог града 1992. године било је више од милион и по људи. Носили су натписе "Македонија је Грчка". Данас су страсти мало спласнуле, али став људи овог града није се промијенио. Поносни су и на споменик Филипу Македонском који се налази близу Беле куле и на споменик Александру Великом који се налази на шеталишту поред мора.
Археолог и професор Аристотел универзитета Хрисула Сацоглу Палиадели била је дио тима археолога Манолиса Андроникоса, који је 1977. године у Вергини пронашао гробницу Филипа Македонског. Данас она предводи ископавања у том античком граду.
„Пронашла сам уникатна античка имена која нигдје друго нису пронађена осим у Вергини, сва та имена су на грчком језику, ниједно нема неко страно поријекло, то су чињенице. А што се тиче језика, имала сам прилике да то истражим припремајући своју докторску тезу, доказано је, на основу натписа из 5 и 4. вијека прије нове ере, да су антички македонци говорили грчким језиком", наглашава Сацоглу Палиадели, професор Арситотеловог универзитета у Солуну.
На питање да ли Скопље има право на наслеђе Александра Македонског, грчки историчари кажу да цијели свијет на то има право, али да није исто када му споменик подигну у Шкотској или Данској и у земљи која носи назив по њиховој историјској покрајини. Историчари у Скопљу кажу да је име Македонија постојало одувијек, откад је људи на овим просторима.
„Постоји више тих Македонија - античка Македонија, око девет вијекова, римска Македонија - пет вијекова, словенско византијска - 11 вијекова, српска, бугарска, отоманска Македонија и у вријеме свих тих Македонија народ није ишчезавао, народ је исти или се мијешао и настала је смјеса која је оригинална и која се зове Македонци данас", истиче Паско Кузман.
Хрисула Сацоглу Палиадели каже да је етногенеза процедура у којој сваки народ покушава да пронађе своје коријене. „И Александар је лака мета, али не разумијем њихову тенденцију да одбијају своје словенске коријене и да користе нешто што није њихово."
Под притиском сусједа
У Скопљу кажу да европски научници беспоговорно прихватају оно што кажу грчки историчари, а да македонска историографија постоји тек нешто више од пола вијека. Македонци кажу да су добили право да истражују своју историју тек кад су добили државу. Недуго послије проглашења независности, Македонија је на застави је имала звезду или сунце вергине, симбол античке македоније који се данас налази на застави грчке македоније.
Под притиском комшија, тај симбол замијењен је 1995. откад је на застави македонско сунце. Данас се звијезда вергине може видјети на споменику Ратник на коњу у Скопљу, али има један крак мање, због политичког договора са Грцима. Македонци кажу да то није једини пут да су попустили под притиском сусједа. 2008. блокиран им је пријем у НАТО. Након тога владајућа партија ВМРО ДПМНЕ покреће пројекат „Скопље 2014", аутопут који иде према Грчкој добија назив аутопут Александра Македонског, као и аеродром у главном граду Македоније. За поједине македонске интелектуалце то је била најприроднија реакција.
„Ја само то и Евангелосу Кофосу, творцу грчке доктрине одбране имена рекла у лице - да нисте ви 90-их били толико хистерични у одбрани Македоније, да се није сакупило преко милион и по људи у Солуну да демонстрирају да је Македонија Грчка, ми можда и не бисмо пробудли властити национализам", каже Биљана Ваковска, професор Филозофског факултета у Скопљу.
Наде Проева је велики критичар антивкизације Скопља, али разумије зашто је до тога дошло. „Јужни сусјед вам негира име, идентитет, постојање, источни сусјед признаје име, али за њега то име има друго значење, а не признаје вам језик, западни сусјед вам негира територију - каже ви сте дошли у 6. вијеку са Карпата, ми смо одувијек били ту, ви немате права на ову државу, сјеверни сусед негира цркву. И онда се дешава најнормалнија реакција, ја је не оправдавам, али је разумијем", каже Проева.
Они који бране постављање споменика у центру Скопља кажу да се никоме не замјерају, већ само желе да одају признање историјским личностима које су живјеле на овом простору, од античких краљева и генерала, преко цара Самуила, до Цара Душана и Краљевића Марка. Додају да све ово не треба звати пројектом, већ покретом, и да нема идејног творца, већ је то цијели народ.
Гдје је Александров гроб?
Подијељена је македонска јавност и кад их питате да ли им се свиђа нови изглед Скопља. Критичари говоре о архитектонском кичу, пренатрпаности, гужви на мосту. Други се сјећају како је било раније и кажу да је на сваком појединцу да суди да ли му се неки споменик свиђа. И као да град са ове и оне стране Вардара није исти. Скопље је данас град контраста. С оне стране вардара ђевабџинице и посластичарнице, с друге потпуно други град. Ипак, бар у једној ствари сви су сагласни. Овдје никад није било толико туриста.
„Овим пројектом десило се нешто што се у Скопљу није десило од 1963. године кад смо ми били главна тема у свијету због несреће. Сад смо тема која није промашена у медијима и то нам је донијело туристички бум који показује да смо надмашили Охрид, што се дуго није десило", истиче Вангел Божиновски.
А кад је ријеч о Александру Македонском, једна ствар остаје мистерија за све археологе овог свијета. Нико не зна гдје је његов гроб. Према једној теорији, то је у Александрији, у Египту. Али Паско Кузман, који се својевремено шалио да ће пронаћи гроб Александра македонског, каже да постоји и друга теорија. По њој је Александрова мајка Олимпија тајно наручила од једног генерала да Александрове посмртне остаке донесе у Македонију.
„И ми мислимо да је су ти остаци на мјесту старих пајонских гробља негдје код Валандова и мјеста Сармарвинци, гдје има на 10.000 гробова", каже Кузман.
Циници кажу да ће тек прави рат настати ако тај гроб буде пронађен негдје на граници између грчке и македоније. А кад је ријеч о проблему имена, и грци и македонци кажу да нема политичара који би био спреман на било какав компромис. Историчари у Скопљу само траже да свијет почне да слуша и њихову страну приче. Грци кажу да су ствари јасне. За цинике ово је одлична македонска античка драма.