Највећи мозгови свијета позирали на једном мјесту након историјске дебате

Године 1927. Ајнштајн и Бор били су међу 29 научника окупљених на Петој конференцији Међународног института за физику "Солвеј" у Бриселу како би дискутовали о основама новоформиране квантне теорије.

Међу њима је више од половине било добитника Нобелове награде, а од широј јавности познатих имена, поред Ајнштајна и Бора, ту су још били и Макс Планк и Марија Кири, једина жена на том скупу.

Џонатан Доулинг, један од директора Института за теоријску физику "Хорас Хирн, каже за "Бизнис инсајдер" да је током конференције Ајнштајн водио серију "експеримената мисли" којима је пробао да докаже да је "Хајзенбергов принцип неизвјесности" (па тиме и сама квантна механика) у ствари потпуно погрешан.

- Сваке бесане ноћи, Бор се нервирао и пушио и бринуо због Ајнштајновог напада, да би потом наредног дана одговорио одлучном исправком, показујући да је Ајнштајну нешто промакло и тако сачува Хајзенбергов принцип. Ова дебата је трајала данима на тој Солвејевој конференцији и наставила се три године касније на сљедећој конференцији - написао је Доулинг у књизи "Шредингерова убитачна апликација: Трка за првим свјетским квантним компјутером".

Бор је у контранападима користио Ајнштајнову терију релативности против њега самог и наводно побиједио у томе.