Србија: На раду у иностранству 4,2 одсто грађана

На раду у иностранству је 313.411 грађана Србије што је, по попису становништва из 2011. године, 4,2 одсто укупног броја становника.

Мигранти су углавном просјечне старости 34,7 година, речено је данас на представљању студије "Србија у процесу спољних миграција".

Како се наводи у студији коју је објавио Републички завод за статистику, посљедњи попис показује значајано опадање броја миграната из Србије у односу на перид од 1991. до 2002. године, када је одлив становништва био највећи.

Највише миграната је у Аустрији, Њемачкој и Швајцарској, а већина је из јужне и источне Србије, затим из региона Шумадије и западне Србије, док из региона Београда и Војводине грађани најмање одлазе на рад у иностранству.

По студији, посљедњих 40 година знатно се промијенила образовна структура људи који одлазе у иностранство, те је тако, по попису из 1971. године, било 3.611 са вишом или високом школом, док их по попису из 2011. било 41.185 што је готово 11 пута више.

Шест пута је мањи број оних без школе или са непотпуном основном школом у односу на 1971. годину.

Београдски регион има најмањи удио у укупном броју грађана у иностранству (15,6 одсто), али далеко највиши удио међу високообразованима (46,5 одсто) и међу онима са вишом школом (28,5 одсто).

Међу мигрантима са непотпуном основном школом највише их је јужне и источне Србије.

Од 1991. године до 2001. нагло је скочио број миграната из градских зона, а то се наставило и од 2002. до 2011. године.

По ријечима аутора студије, Владимира Станковића, ти подаци указују на "одлив мозгова", најинтезивиније из београдског региона.

Он је прецизирао да је од 12.000 студената који су у иностранству, 32 одсто управо из региона Београда.

"Суитуација је катастрофалана што се тиче демографске слике Србије. Млади одлазе, а старост ће се све више повећавати", рекао је Станковић и додао да су мигранти из Србије у 150 земаља свијета.

Просјечна дужина рада, односно боравка у иностранству је близу 11 година, а више од једне десетине домаћинстава у Србији има бар једног мигранта.

Циљ студије је да допринесе бољем сагледавању обима и динамике миграције ка иностранству, и све учесталијег одласка младих високообразованих људи што представља немјерљив економски и демографски губитак за Србију.