latinica  ћирилица
23/04/2015 |  21:41 | Аутор: СРНА

И.Сарајево- Промовисана "Драма и позорница српских прозаиста"

Матична библиотека Источно Сарајево организовала је вечерас промоцију књиге "Драма и позорница српских прозаиста" аутора Бранка Брђанина, обиљежавајући Свјетски дан књиге и ауторских права.
Источно Сарајево - промоција књиге - Фото: СРНА
Источно Сарајево - промоција књигеФото: СРНА

- Књига "Драма и позорница српских прозаиста" само је једна у низу књига професора Брђанина. Претходе јој књига "Драма и позорница српских пјесника", "Свјетска драма и српска позорница", којим се заправо праве сабрани огледи - рекла је виши асистент на Филозофском факултету у Источном Сарајеву Жељка Пржуљ.

Она је истакла да књига "Драма и позорница српских прозаиста" говори о драмским текстовима и драматизацијама српских прозаиста, попут Бранка Ћопића, Петра Кочића и многих других. У књизи је девет огледа, а дјело има вишеструк значај, првенствено са становишта историје српске књижевности, али и историји српске драме, рекла је Пржуљева.

Рецензент Саша Кнежевић истиче да ова књига има елементе историје књижевности, те наглашава чињеницу да се аутор "не боји цитата и давања драгоцијених напомена о изворима које је користио". Књиге "Драма и позорница српских пјесника", "Свјетска драма и српска позорница" и "Драма и позорница српских прозаиста" се, према Кнежевићевим ријечима, баве "случајевима драма и драмама случајева".

Аутор књиге Бранко Брђанин је током презентације подсјетио да је "Драма и позорница српских прозаиста" његова трећа књига која има сличан наслов и рјешење насловне стране. Он је најавио да би за годину или двије требало да услиједи књига "Драма и позорница у Бањалуци" у којој ће бити скупљени текстови истраживања о историјату развоја позоришта у данашњој Републици Српској, односно у Бањалуци, које је основано 1939. године.

Брђанин је рекао да ће се његовим књигама позабавити, прије свега, они које интересује позориште, али и веза прозаиста и пјесника са драмом. Он је посебно истакао текст о Светиславу Стефановићу, с обзиром на чињеницу да је прошло 70 година како је овај српски интелектуалац стријељан без суђења у Београду.

- Одведен је из свог стана у Београду два дана након што су партизани ослободили град. Стријељан је без суда, јер се нашао на списку од 106 имена људи којим је пресуђено метком. Стефановић је био предсједник Српског љекарског друштва и Српске књижевне задруге. Ријеч је о човјеку који је на српски језик превео 15 драма Вилијема Шекспира и оставио изузетан траг у српској култури - рекао је Брђанин.