Нијемци од кусура граде вртиће

Стоти дио евра, марке или куне чини се малим, међутим, захваљујући кусуру од цијене која се завршава на 98, 99, Нијемци су сваког мјесеца скупљали око 25.000 евра, које су улагали у градњу вртића и социјално вриједних пројеката.

Кроз просјечни трговински ланац у Хрватској дневно прође пола милиона купаца. Њих 30 одсто робу плати готовином, а већина их не тражи "кусур" у најситнијим липама.

Уколико се изведе једностава рачуница, трговци на рачун цијена које завршавају са 99 или 98 липа - годишње зараде од милион до два милиона куна (oд 130.000 до 250.000 евра).

Готово да нема производа коме је цијена заокружена на цијели број.

Због тога Европски парламент захтијева од Европске комисије да се нађе модел како би се заштитили потрошачи, тако да би цијене које се завршавају на 98 и 99, ускоро могле отићи у историју.

- За појединца је то релативно мали новац, али опет на неки начин је то превара - каже Биљана Борзан, заступница у Европском парламенту.

Међутим, како каже, још није познато на који ће се начин регулисати цијене.

Потреба за заокруживањем цијена произлази и због великог трошка ковања најситнијих кованица.