Хладни рат у Нишу због руске базе
У суботу 25. априла навршиће се три године откада је почео са радом Руско-српски хуманитарни центар у Нишу. Замишљен као инструмент за брзо реаговање у ванредним ситуацијама и случајевима елементарних непогода и технолошких хаварија, овај центар је наслоњен на искуство и материјалну базу руског министарства за ванредне ситуације и српског МУП-а. Са двоиподеценијским стажом у најсложенијим мисијама, стотинама хиљада активних припадника и десетинама разноврсних спасилачких служби, руски МЧС данас важи за једну од најефикаснијих и најбоље организованих структура ове врсте у свијету.
Са друге стране, прошлог четвртка се премијер Александар Вучић састао са европским комесаром за хуманитарну помоћ и управљање ванредним ситуацијама Христосом Стилијанидесом, када је потписан споразум о учешћу Србије у механизму цивилне заштите Европске уније. Приступање Србије европском систему за ванредне ситуације подразумијева задатке и послове који су веома слични онима које има РСХЦ. Том приликом, европски комесар је рекао да ЕУ рачуна на Србију не само као на будућег члана него и најважнијег партнера у региону.
Још прије доласка у Београд, Стилијанидес је упозорио да би РСХЦ у Нишу могао да угрози рад европског механизма цивилне заштите и поручио да свако дуплирање или преклапање треба да буде избјегнуто. Из Брисела поручују да им РСХЦ не би сметао уколико би се задржао у билатералним српско-руским оквирима и не би имао регионалне амбиције. Међутим, на сајту РСХЦ пише да је центар створен у циљу хуманитарног дјеловања у случају ванредних ситуација у цијелом региону Балкана.
Србији, коју су протеклих година у више наврата погађале елементарне непогоде, клизишта и пожари, одговара да има што више механизама који би могли да пруже брзу и ефикасну помоћ грађанима у ванредним ситуацијама. Међутим, утисак је да управо на овом, хуманитарном терену, конкуренција и надметање Запада и Русије поприма нежељену, чисто политичку димензију.
Упркос несумњивом доприносу руских спасилаца у деминирању терена од заосталих НАТО бомби и у прошлогодишњим мајским поплавама, гдје је управо РСХЦ одиграо кључну улогу у хитном прихвату и дистрибуцији помоћи, опреме и људства, ипак су за овај центар, од његовог оснивања, везане многе контроверзе. То можда и не чуди ако се зна да је вишедеценијски руски министар за ванредне ситуације, генерал армије Сергеј Шојгу, од 2012. прешао на позицију министра одбране.
Тако Запад од почетка сумњичи РСХЦ да представља прикривену руску војну базу у Србији. Овај центар налази се на мање од сто километара од НАТО базе „Бондстил” на Косову, а није много даље ни станица америчког ракетног штита у румунском мјесту Девеселу. Осим тога, РСХЦ се налази на мјесту где је требало да прође траса гасовода „Јужни ток”, а претпоставља се да ће управо туда проћи и „Турски ток”, уколико пројекат буде заживио. Зато значај Центра у Нишу далеко надилази хуманитарне оквире у улази у сферу хладноратовске и геополитичке борбе за енергетске коридоре.
Западне оптужбе циклично се појављују сваких неколико мјесеци, али Руси то, наравно, демантују. Могуће је да су спекулације подстакнуте и чињеницом да у саставу руског МЧС-а, према званичним подацима, ради више од 7.000 војних лица, укључујући и актуелног министра, генерал-лајтнанта Владимира Пучкова.
Ситуација се додатно закомпликовала послије потписивања споразума о приступању Србије механизму цивилне заштите ЕУ. Тако је московски дневник „Комерсант” оценио да Русија не само што неће моћи да рачуна на проширење РСХЦ већ руско особље центра неће добити дипломатски статус, иако Москва на томе инсистира. Како оцјењује овај лист, споразум Србије и ЕУ потписан је веома брзо по подношењу захтјева, што у Москви тумаче као потез којим је Брисел желио да онемогући јачање руског дјеловања у Нишу.
„Комерсант” је навео и да је прошле године током посјете руског предсједника Владимира Путина Београду требало да буде потписан међудржавни споразум који би руском особљу центра у Нишу омогућио привилегован статус и дипломатски имунитет, а да је српска страна у последњем тренутку уклонила ово питање са дневног реда посјете. Управо ово питање статуса руског особља сада се јавља као кључно у причи око РСХЦ.
Још раније су руски медији анализирали статус који у Србији имају америчке и НАТО снаге, конкретизован кроз СОФА споразум, који је потписао бивши предсједник Борис Тадић. Њиме је статус особља западне алијансе на тлу Србије практично изједначен са дипломатским. Они уживају екстериторијалност и имунитет у свим ситуацијама приликом обављања службене дужности. Руси су и за своје особље затражили сличне привилегије, али је потписивање одговарајућег споразума приликом Путинове јесење посјете Београду у посљедњи час одложено.