Николић: Спомеником се одужујемо Милошу Обреновићу
"Овде међу својима, нека вас књаз сербски својим присуством у бронзи подсјећа на важност и преданост којом развијате свој град, рекао је Николић.
Требало је, како је додао, куд и камо раније, барем вијек, да заблиста споменик Милошу у Пожеги, јер је то дуг према њему.
Ова лијепа и стара српска варош је јединствена и посебна на мапи Србије, рекао је он, указујући да је она цијела живи град споменик Милошу Обреновићу.
"Такође, понос и љубав којима се његује сјећање на сина Теодора Михаиловића, храброг вођу устаника, мудрог државника, уставотворца - коџу Милоша служи на част свима нама", рекао је Николић.
Овај споменик, који на дан јубилеја Два вијека Таковског устанка и Дана Војске Србије поклања Пожеги и Србији, највише припада овом граду не само зато што је књаз Милош рођен у Великој Добрињи, која припада овој општини, већ и што је и осмислио изглед трга, развој Пожеге као модерне урбане идеје, напредне за своје доба, нагалсио је предсједник Србије.
"И више од градског језгра књаз је те давне 1832. године осмислио с киме населити, како подићи Пожегу, па тако у новоосновану варош дођоше учитељи и чиновници, сточари и кланичари, повртари и воћари који запатише чувену шљиву пожегачу. Ова варош је у Милошево доба пут Аустрије и других западноевропских земаља извозила више меса и производа од шљиве неголи ико на Балкану", истакао је Николић.
Предсједник општине Пожега Милован Мићовић захвалио се предсједнику Србије на доласку, истакавши да је ово велики дан за ту општину.
Николић ће у цркви Светих Петра и Павла у Горњој Добрињи запалити свијеће устаницима, а потом присуствовати централној свечаности поводом Два вијека Таковског устанка и Дана Војске у Такову, на простору Спомен парка "Таковски грм".
Други српски устанак, који је водио коначном крају турске власти, почео је 23. априла 1815. године у Такову, а предводио га је Милош Обреновић. Послије двомјесечних борби Турци су се задржали само у Београду и у неколико утврђених градова.
Вјештим дипломатским преговорима Милош Обреновић је до краја 1815. године закључио усмени мир с Марашли Али-пашом, по којем је признат за врховног српског кнеза.
Други српски устанак на одређени начин, како наводе историчари, представља темељ за стварање српске државе односно српске војске, тако да Војска 23. април прославља као свој дан. Српска војска је настала из устаничких чета, из народа који се латио оружја да би изборио слободу и ту, како наводе хроничари, леже коријени дубоке повезаности народа и војске.