latinica  ћирилица
18/04/2015 |  15:30 | Аутор: Агенције

Због високих цијена Руси мање купује

Оштар раст цијена приморао је скоро половину Руса (44 одсто) да у прва три мјесеца ове годне смањи обим куповине хране и робе широке потрошње за око 24 одсто.

Како је показало истраживање међународне аналитичке компаније "Нилзен" (Ниелсен) спроведено у првом тромјесечју 2015. године, раст цијена уочили су готово сви испитаници, њих 99 одсто. При томе је 77 одсто анкетираних навело да су цијене у првом кварталу ове године порасле за трећину у односу на децембар прошле године.

Испитаници су се жалили највише на значајан раст цијене сира, воћа и поврћа, меса, живине и месних прозвода, пренио је Тас.

Због раста цијена грађани Русије најчешће одустају од куповине чипсева и других грицкалица (48 испитаника), чоколада, воћних сокова, воћа и поврћа, месних прозвода (45 одсто), млијечних прожвода (37 одсто), скупог алкохола (28 одсто).

Од непрехрамбених прозвода, мање се купују производи за чишћење куће и средства за прање одеће.

Купци постају све штедљивији, све брижљивије траже начине да уштеде и све пажљивије гледају цијене. Док су 2009. године Руси већ у другом кварталу почели да се опорављају од кризе, у садашњој ситуацији уочава се погоршање свих показатеље већ шест месеци, од августа 2014. године, указује комерцијални директор компаније "Нилзен Русија", Илона Леп, чије речи се цитирају у саопштењу компаније.

Студија показује да се пребацивање потрошача на јефтиније брендове јавља "у веома уздржаној форми". Многи и даље купују познате брендове, а међу производима које је највећи број испитаника замијенио јефтинијим, воде сиреви, бомбоне, смрзнути производи и воћни сокови.

Када је ријеч о форматима продавница, корист имају само продавнице са ниским цијенама - дисконти, наводи се у студији. То је једини формат трговинских ланаца који биљежи пораст купаца.

Тренутно забринутост због нестабилности девизних курсева јењава, наводи Нилзен. Тако је у марту редовно пратило ситуацију на девизном тржишту 36 одсто испитаника, у односу на 49 одсто у децембру 2014.године.

Што се тиче посљедица пада курса рубље, анкетирани најчешће наводе пад животног стандарда (44 одсто). При томе је 40 одсто испитаних грађана сигурно да посљедице негативног тренда неће моћи да се поправе у скорије вријеме.

Руси су све мање забринути и због прехрамбеног ембарга, показало је истраживање. У марту је забринутост због ембарга изразило 23 одсто, док је у децембру то било 33 одсто грађана.

Истраживање је обављено у више од 20 највећих руских градова, а учествовало је 1.080 људи изабраних на основу староста и пола.