Њемачка: Социјални рад с џихадистима
Проблем је све већи и већи. Прије само двије године њемачка Служба за заштиту уставног поретка регистровала је 40 радикалних исламиста који су отишли да се боре у Сирију. Годину дана касније било их је 320. Обавјештајне службе тренутно баратају подацима о око 650 исламиста који су отишли у Сирију. Многи од њих су се на то одлучили након што су у интернету гледали пропагандне видео-снимке "Исламске државе" на којима се она "хвалила" почињеним злочинима.
Око трећина тих особа се већ вратила у Њемачку. За безбједносне органе то представља велики изазов. У заједничком Центру за одбрану од тероризма експерти из полиције, обавјештајних служби, државног тужилаштва и других државних установа заједнички процјењују потенцијалну опасност коју представља сваки од "повратника".
На основу тога се процјењују и мјере које треба подузети. Да ли се са њима треба обавити разговор? Да ли је потребно подузети мјере прислушкивања или праћења?
Активности органа безбједности имају своје границе. За пуно праћење неке сумњиве особе потребно је ангажовати 20 до 30 службеника. Савезни завод за криминал процјењује да у Њемачкој тренутно борави око 300 особа из такозваног "исламистичког спектра" које су потенцијални извршиоци терористичких напада.
"Када би се рекло да се све те особе прате, то би било бацање прашине у очи јавности", каже Улф Ких замјеник предсједника Савеза њемачких криминолога и шеф полиције у граду Брауншвајгу. "Полиција логистички уопште није у стању да обави тако обиман посао."
Уз све то постоје и правна ограничења дјеловања полиције. У савезној земљи Доња Саска полиција не смије више да врши насумичне контроле, контроле без конкретног повода. Посљедица тога је да полиција више не може да закључи ко су особе које се састају на мјестима која су позната окупљалишта исламиста.
Повратници из Сирије у Њемачкој често морају бити спремни на судске процесе. Њемачко државно тужилаштво тренутно води истраге против више од стотину таквих особа. На то се још додају истраге које воде тужилаштва појединих савезних земаља. Тужиоци стоје пред великим проблемом како доказати кривична дјела почињена у регионима гдје је немогуће спровести истрагу.
Ипак, чак и када се џихадисти осуде на вишегодишње казне, као што је то у децембру 2014. био случај у Франкфурту, то не рјешава проблем, него може да га додатно повећа. "Што више пресуда, то више таквих особа завршава у затворима", каже Марван Абу-Там, који је у полицији савезне земље Рајннланд-Пфалц задужен за "политички мотивисан криминал". "Да ли ће те особе на тај начин добити прилику да радикализују и друге затворенике?", пита се он. Овај феномен је исувише нов да би се са сигурношћу могло одговорити на питање да ли су млади "на странпутици" који се нађу у затворима посебно пријемчиви за радикалне идеје.
Исламистичке групације су одавно у својим приручницима савјетовали својим присталицама да, ако се нађу у затвору, тај боравак искористе за регрутацију осталих затвореника. Исламисти који се нађу у затвору имају и помоћ организације "АAnsarul Aseer".
Зато се у органима безбједности наметнуло увјерење да кривично гоњење радикала само по себи није довољно да би се супротставило џихадистима, наводи Марwан Абоу-Таам. Умјесто тога је потребна свеобухватна стратегија која укључује савјетодавну помоћ, програме за оне који желе да иступе из таквих покрета и друге форме социјалних програма.
Савјетовалиште "Violence Prevention Network" има различите циљне групе, наводи шеф овог савјетовалишта Томас Мике. То су на првом мјесту "угрожене категорије младих", младих код којих постоји опасност да почине насилна дјела. У такве се убрајају и повратници из Сирије.
"Постоје и групе младих које се налазе у проблематичном окружењу и код којих почињу да се формирају радикалне идеје. С њима превентивно радимо", каже Мике. ВПН у ту сврху организује семинаре у школама на којима се објашњава како ектремистичке групације врбују и инструментализују младе. "Многи млади имају религиозни идентитет, али су "аналфабете" када је у питању њихова религија", наводи шеф ВПН-а. Он и његови сарадници покушавају да покажу младима да је њихова религија у потпуној супротности са екстремизмом.
Постоје и активности на "дерадикализацији". ВПН је у појединим случајевима помагао родитељима који су организовали повратак своје дјеце из Сирије. "Када стигну у Њемачку, почињемо одмах да радимо с њима".
Савјетници покушавају да их ставе у ново окружење, да стекну нове контакте, са њима се ради на прављењу планова за будућност у којој, умјесто џихада, главну улогу има завршетак школе или изучавање заната. "У разговорима са њима тражимо и одговор на питање шта је од онога што су чинили у складу са исламом."
Савјетници и не желе тачно да знају шта су то тачно повратници радили "тамо одакле су дошли". "У супротном долазимо у позицију да пред судом морамо да дајемо изјаве као свједоци. Тако не можемо да обавимо посао педагога", објашњава Мике. Уколико повратници буду осуђени, онда се савјетодавни рад активиста ВПН-а наставља и иза решетака. "Без обзира на то шта се деси не остављамо их саме. Желимо да и у затвору буде могуће провести процес дерадикализације."
Истовремено, савезна земља Сјеверна Рајна Вестфалија у три града спроводи пробни програм превенције против насилног салафизма. Савезна служба за заштиту уставног поретка осим тога подржава оне који желе да напусте салафистичку сцену и у потрази за послом.
У међувремену је укинута стална телефонска линија која је била успостављена као савјетовалиште за оне који желе да напусте радикалну сцену. "Обавјештајна служба очито није прва адреса којој се обраћају такве особе" може се чути у овом органу безбједности.