Долар јак, али мање тражен - евро пада

Укупни обим свјетских девизних резерви почео је да се смањује, а таква тенденција повући ће за собом смањење потражње за обвезницама САД и ЕУ. Под ударом ће се наћи привреде развијених западних земаља. Међутим, долар ће ипак остати доминантна валута,  процјењују аначитички портали.

Централне банке земаља у развоју почеле су да сакупљају девизне резерве након азијске финансијске кризе са краја 90-их година прошлог вијека, да би заштитиле унутрашње тржиште. Највише девизних резерви имају Кина, Јапан, Саудијска Арабија, Швајцарска, Бразил и Русија.

Кина је смањила своје залихе на 3,8 трилиона долара у децембру, након што су у јуну достигле рекорних четири трилиона долара.

Међународне резерве Русије пале су за 27 одсто, на 360 милијарди долара у марту, у односу на 493,3 милијарде годину дана раније.

Саудијска Арабија је у тренутку наглог пада цене нафте потрошила десет милијарди долара из резерви од августа прошле године и на тај начин их свела на цифру од 721 милијарде долара.

Залихе Бразила сада износе 371 милијарду долара.

На смањење валутних резерви највише је утицало поскупљење долара у односу на евро и друге валуте.

Зато се дјелимично смањују резерве на рачун нових процјена њихове величине. Други важан фактор постала је унутрашња политика централних банака да подржавају националне валуте. Како би стабилизовали њихов курс, регулатори су били принуђени да искористе сакупљене девизне резерве.

На одлуку да се смањи обим резерви утицала је несигурност око монетерне политике САД. Прије свега, ови фактори ће утицати на повећање нестабилности економија у развоју. У будућности то може повући за собом смањење потражње за америчким и европским обвезницама, што би могло да има негативан утицај на раст западних економија.

Долар је протекле године ојачао позицију доминантне валуте у свијету. Према процјенама ММФ-а, удио долара у свјетским резервама повећао се до петогодишњег максимума од 63 одсто.

Удио евра пао је до минимума од 2002. године од 22 одсто.