Дачић: Србија не тежи чланству у НАТО-у
Дачић је, на 88. "Роуз-Рот" семинару Парламентарне скупштине НАТО-а у Народној скупштини Републике Србије рекао да НАТО препознаје и поштује специфичност Србије у односу на све остале државе чланице и партнере Алијансе, преноси Танјуг.
Према његовим ријечима, истовремено, Србија препознаје важност и улогу коју НАТО има у систему регионалне безбједности, прије свега, улогу коју има на очувању мира и безбједности, посебно безбједности српског народа на Косову и Метохији чији је гарант управо НАТО, саопштило је Министарство спољних послова.
"Србија жели да буде поуздан, одговоран и предвидив партнер и саговорник НАТО-а, у циљу заједничког доприноса очувању мира и стабилности у региону", рекао је Дачић.
Додао је да ће усвајање Индивидуалног акционог плана партнерства (ИПАП) дати посебан допринос даљњем унапређењу сарадње у свим областима од заједничког интереса.
"Србија жели продубљивање сарадње на обострану корист, иако не намјерава да постане чланица НАТО-а, и поштује аспирације својих сусједа за чланство у НАТО ", каже Дачић.
Истакао је да је регионална сарадња један од спољнополитичких приоритета Србије, која је јасно у протеклом периоду показала опредијељеност за његовање добросусједских односа и конструктивног дијалога у региону, што је предуслов за развој и просперитет овог дијела Европе.
Према његовим ријечима, регионална сарадња убрзава европске интеграције Западног Балкана и ствара услове за инфраструктурно повезивање, економски напредак и побољшање животног стандарда становништва, односно успјешну реализацију политичких и економских приоритета у региону.
"Србију, као државу која ради на томе да постане чланица ЕУ, охрабрује да европске интеграције Западног Балкана, и поред бројних изазова са којима се ЕУ суочава, још заузимају значајно мјесто на агенди европске политике. Западни Балкан јесте дио европске заједнице и чвршће повезивање региона убрзаће европске, као и евроатлантске интеграције за земље региона којима је то приоритет", рекао је Дачић.
Констатовао је да је Србија, захваљујући реформским процесима у свим сегментима друштва, јачањем међународног повјерења у Србију и унапређеној регионалној сарадњи, постала фактор који знатно доприноси безбједности и стабилности на Западном Балкану, чија је дугорочна стабилност један од заједничких приоритета свих држава у региону.
Дачић је напоменуо да је први стратешки приоритет Србије чланство у ЕУ, о чему постоји најшири друштвени и политички консензус. Србија, како је рекао, овај пут види као историјску шансу за модернизацију и промјене, у складу са европским вриједностима и стандардима.
Према његовим речима, важне политичке одлуке које је донијела и које спроводи Влада Србије препознате су и од стране ЕУ и у том контексту очекује се још снажнија подршка чланица Уније Србији у овом процесу и што скорије отварање првих преговарачких поглавља.
Дачић је рекао да је на путу ка ЕУ Србији најтеже поглавље 35 које, између осталог, обухвата разговоре о напретку у примјени Бриселског споразума, јер је "доста недефинисано".
Подсјетио је да без рјешавања тог поглавља, као и поглавља 23 и 24 која се односе на правосуђе, безбједности и фундаментална људска права, Србија неће моћи да отвори друга поглаљава, иако су поједина већ спремна.
"За разлику од осталих земаља Србија има специфичан преговарачки пут где имамо парадокс да можемо да урадимо шта год хоћете, будемо шампиони европских вриједности, али ако нема напретка у преговорима с Приштином, онда нема напретка ни у европским преговорима и то је реалност с којом се суочавамо", указао је српски шеф дипломатије.
Дачић је објаснио да је спремно поглавље 32, који се тиче финансијске контроле, али не може да буде отворено "јер је став одређених земаља, попут Њемачке, да нема отварања других поглавља прије поглавља 23, 24 и 35".
Истакао је да је Србија у години у којој се навршава 40. годишњица потписивања Завршног акта из Хелсинкија, преузела предсједавање ОЕБС-у, и то у веома сложеном геополитичком тренутку. Како је рекао, криза у Украјини и око ње доминира дневним редом не само ОЕБС-а, него и других форума, који разматрају питање безбједности у Европи.
"Србија поштује територијални интегритет и суверенитет свих земаља чланица УН, укључујући и Украјину. Увјерени смо да је кризу у Украјини могуће ријешити једино мирним путем и дипломатским средствима, уз политичку вољу и свесрдно залагање свих заинтересованих актера", закључио је Дачић.
"Србија је заинтересована за мир и стабилност на Косову и Метохији, али је против формирања војске Косова и о тој теми би требало да се разговара на нивоу Савјета безбједности УН, поручио је министар.
Дачић је, одговарајући на питања истакао да је Србија против формирања војске Косова јер то није у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН.
"То може да има одређене посљедице по безбједност у региону зато што је својевремено, када је прекинут рат на Косову, било предвиђено да на Косову једине оружане снаге буду међународне снаге, односно Кфор", рекао је Дачић.
Дачић је подсјетио да је, приликом потписивања Бриселског споразума, премијер Србије Александар Вучић, косовски премијер Хашим Тачи, висока представница ЕУ Кетрин Ештон и он лично боравили у сједишту НАТО гдје су им представници те војне организације дали гаранције да неће бити доласка оружаних формација Албанаца на сјевер Косова без сагласности Кфора.
"То је компликована материја и мислимо да би о томе требало да се разговара на нивоу Савјета безбједности УН. То (формирање војске Косова) се не жели јер се сматра да то више нема везе с материјом и да је то самостална ствар коју уређује власт у Приштини. То је тема око које постоје несагласности", рекао је Дачић и поновио да је Србија заинтересована за мир и стабилност на КиМ и наставак дијалога с Приштином.