Шеснаест година од НАТО агресије на СР Југославију (ВИДЕО)

Предсједник Републике Српске Милорад Додик вечерас ће у Београду, поводом обиљежавања годишњице од почетка овог напада, присуствовати комеморативном програму.

Током 78 дана бомбардовања током операције коју је Нато назвао "Милосрдни анђео", погинуло је или нестало укупно 1.008 припадника војске и полиције - 659 војника и 349 припадника полиције, док је теже и лакше рањено око 6.000 цивила, међу којима 2.700 дјеце.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруге, оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дјечијих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

Укупна материјална штета процијењена је на више десетина милијарди долара, док ратни губици у људству и техници на супротној НАТО страни, никада нису објелодањени, али је најпознатији случај обарање невидљивог авиона Ф-117, код Буђановаца.

Одлука о агресији на Савезну Републику Југославију донесена је, први пут у новијој историји, без одобрења Савјета безбједности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана.

Савезна Република Југославија нападнута је под изговором да је кривац за неуспјех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу јужне српске покрајине Косово и Метохија.

Ваздушни напади 19 земаља чланица НАТО почели су 24. марта 1999. године у 19 сати и 45 минута, крстарећим ракетама и авијацијом на више подручја Србије и Црне Горе, а посљедњи напад догодио се 10. јуна, у 13 часова и 15 минута, недалеко од Косовске Каменице, иако је Војно-технички споразум у Куманову потписан 9. јуна 1999. године.

Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је скоро 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, испустио 37.000 "касетних бомби" од којих је погинуло око 200 људи, а рањено више стотина, употријебио је и забрањену муницију са осиромашеним уранијумом. Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су двије рафинерије, у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а први пут употријебиле су и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

Генерални секретар НАТО 10. јуна издао је наредбу о прекиду бомбардовања, након што је започело повлачење снага Савезне Републике Југославије и Србије са Косова и Метохије, а Савјет безбједности УН усвојио је Резолуцију 1244, упутивши на Косову и Метохију 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да "чувају мир и безбједност".
И поред међународног присуства, напади Албанаца на Косову на преостале Србе постали су свакодневни, а врхунац се десио 17. марта 2004. године, када је у синхронизованом погрому убијено 19 лица, више стотина Срба је повријеђено, а око 4.000 протјерано.

У мартовском погрому стотине српских домова је уништено, више српских села сравњено са земљом, а десетине цркава и манастира изузетне културно-историјске важности, који су под заштитом Унеска, је уништено. Посљедице бомбардовања осиромашеним уранијумом током година све су видљивије, а као једна од њих је драстично повећање броја људи са малигним обољењима. У Институту у Винчи, код Београда, у још неадекватним условима чува се радиоактивни материјал прикупљен послије бомбардовања.