Пољска тражи 6.000 евра по жртви реформи

Према замислима пољске љевице, то би била компензација за метеорски раст незапослености, пораст беде у првим година спроводјења тзв. Плана Балцеровича и масовно затварање фабрика због чега су Пољаци остајали без радних мјеста.

Пољска је за разлику од посткомунистичких сусједа 1990. године транзицију започела шок терапијом реформи названим по њеном аутору, тадашњем министру финансија Лешеку Балцеровичу.

Цијена Плана Балцеровича у прво вријеме била је огромна - ликвидирано је преко 700 фабрика, 850.000 Пољака остало је без посла а још 435.000 сељака морало је да се сналази када су ликвидиране пољопривредне задруге и газдинства. Замрзнуте су плате, либерализован раст цијена и започета је приватизација.

"Да нисмо позатварали те фабрике, људи би остали потпуно празних руку. Трошкови одржавања производње били су већи од зараде и на крају би за то морали да плаћамо сви", рекао је за данашњи Факт бивши министар у влади премијера Тадуша Мазовјецког која је усвојила шок терапију, Марћин Швјенћицки.

СДЛ је замислио да те компензације од државе за болне реформе добију они Пољаци чији приходи не прелазе 220 евра по члану домаћинства а држава би им исплаћивала 100 евра мјесечно.

Пензионери старији од 67 година према њиховом приједлогу закона добијали би тих 100 евра мјесечно пет година и укупно би тако компензација њима достигла 6.000 евра.

Приједлог закона поднесен је сада, као реакција на одлуку парламента да држава исплати финансијске компензације дисидентима и активистима опозиције који су били изложени шиканирању од стране комунистичке Пољске.

"Не може да се дијели сиротиња на ове или оне, сви су у тешкој ситуацију", казао је лидер СДЛ-а, бивши премијер Лешек Милер.