Николићу признање Европске академије наука и умјетности

Николић је послије именовања за протектора рекао да је признање Европске академије наука и умјетности разумио као израз поштовања која је исказана цјелокупној академској заједници Србије за континуирани и вишевјековни допринос корпусу европске и свјетске научне и умјетничке мисли.

"Почаст, дакле, примам као однос поштовања интелектуалаца европског континента према историји науке и академизма Србије, али и као обећање да ћемо у будућности једнаком вољом подизати стандарде знања, креативности, научних достигнућа", рекао је Николић на свечаности у Салцбургу.

Предсједник Србије подсјетио је да је један од најугледнијих чланова Српске академије наука и уметности /САНУ/, нобеловац Иво Андрић, рекао је да "стваралац и његово дјело не служе ничему, ако на овај или онај начин не служе човјеку и човјечности".

Николић је подсјетио на допринос науци и технолошком напретку цијелог свијета, који су дали српски научници Никола Тесла и Михајло Пупин, као и оцијенио да су заједнички именитељи Аустрије и Србије прије свих Доситеј Обрадовић, Вук Караџић, Милутин Миланковић и Иво Андрић.

"Ризикујући да не поменем многе, помињем и Руђера Бошковића...када да престанем са набрајањем оних које би требало да помињемо и у овој и у другим академијама", рекао је Николић.

Европска академија наука и умјетности, са сједиштем у Салцбургу, основана је 7. марта 1990. године.

Данас окупља више од 1.500 научника и истраживача, филозофа и умјетника из Европе, Азије и САД, укључујући и 29 добитника Нобелове награде.

На свечаном пленуму, који се сваке године одржава у Салцбургу, примају се нови чланови и проглашавају протектори.

Титула је почасна, а Николића је предложила САНУ.