Мапа језичке сеобе Европљана
То стоји у студији која је открила доказе о миграцији у каменом добу анализом 69 људи који су живкели широм Европе у периоду од прије 8.000 до 3.000 година.
Научници су открили да се ДНК који се везује за народ Јамнаја снажно појављивао на територији данашње сјеверне Њемачке. Јамнаја су били сточари који су живјели у степама сјеверно од Црног и Аралског мора.
- Ова "ињекција" ДНК указује на "огромну миграцију у срце Европе са источних обода - каже Дејвид Рајх са Харварда.
Прилив тако великих размјера вјероватно није утицао само на ДНК, него и на древне културе. Иако гени не могу да утврде којим језиком су људи говорили, истраживачи сматрају да би њихови налази могли да утичу на дебату о поријеклу индоевропских језика.
У оквиру индоевропских језика налази се њих више од 400 - од модерних, попут енглеског и пољског, до древних као што су хититски и санскрит. Баскијски језик, којим се говори у југозападној Француској и на сјеверу Шпаније није индоевропски и могао би да буде једини преживјели реликт ранијих језика којима се некада више говорило.
Лингвисти већ дуго расправљају о томе да ли су индоевропске језике донијели народи који су се бавили пољопривредом који су пристигли са Блиског истока или са неком другом групом, као што су Јамнаја.
Истраживачи су сматрали да се индоевропски језик проширио прије неких 8.500 година, када су га први пољопривредници, који су стигли из данашње Турске, донијели у Европу. Каснија студија указује да је Европа први пут преобликована у то вријеме које археолози зову неолитском револуцијом.
За њом је услиједио други талас људи, неколико хиљада година касније са територије данашње Украјине и Русије. Поред генетских доказа, научници указују на то да многи индоевропски језици имају заједничке ријечи за ствари попут - осовина, амови и точка.