Нова њемачка спољна политика за нови свијет
“Свијет се промијенио“, каже њемачки шеф дипломације Франк-Валтер Штајнмајер и додаје: “Зато се и Министарство спољних послова мора промијенити.“ Њемачку спољну политику треба изнова “уштимати“, постојеће инструменте треба боље користити, а морају се развити и нови механизми за савладавања криза, објаснио је њемачки министар спољних послова на приредби организованој поводом 60. рођендана Њемачког друштва за спољну политику (ДГАП) у Берлину. Због тога је он, како је рекао, одлучио реорганизовати Auswärtiges Amt (АА, њемачки назив Министарства), спојити постојећа одјељења и креирати нека нова. Како би растеретио сараднике планирана је провјера свих дјелатности које су већ одавно рутинске, оне би могле бити и укинуте.
Размишљања о њемачкој спољној политици
Реформе су плод процеса размишљања који је Штајнмајер покренуо непосредно након ступања на дужност.
“Морамо размислити је ли све исправно све што радимо“, изјавио је социјалдемократски политичар приликом преузимања министарске дужности од свог претходника 17. децембра 2013. Током владавине прошлог црно-жутог савезног кабинета (хршићанских демократа и либерала), вањска политика је “кројена“ углавном у кабинету канцеларке Меркел. Министарство спољних послова се исмијавало након видног губитка релевантности, а ни тадашњем министру Вестервелеу није пошло за руком да креира увјерљив властити профил.
Под насловом "Review 2014 – вањску политику промишљати даље“ током протекле године проведена је “инвентура спољне политике“, како тај вишемјесечни процес назива Штајнмајер, и она је окончана закључним извјештајем. Разговарано је и са стручњацима из земље и иностранства те са сарадницима Министарства. Штајнмајер је ослухнуо и шта каже њемачка јавност. На преко 60 великих приредби у свим већим њемачким градовима, на дискусијама и четовима на интернету расправљало се о спољној политици. Па ипак, додаје министар, тај дискурс није остао на нивоу теорије. Дебату је додатно “подгријала“ стварност с бројним кризама и конфликтима. Док је њемачка спољна политика преиспитивала себе саму, она се нашла и на великом тесту – због актуелних свјетских збивања.
“Четврт вијека смо можда живјели с надом да су мир и стабилност гарантовани у нашем дијелу свијета. Можда је то била илузија. С украјинском кризом се и на наш континент вратило питање рата и мира.“
Како остварити нове циљеве?
Обзиром на то како свијет тренутно изгледа, не може се рачунати да ће се ускоро опет вратити мирни поредак, рекао је са жаљењем Штајнмајер. Баш супротно, свијет се измиче контроли и њемачка спољна политика мора се суочити с тим новим изазовима, зато што је Савезна Република умрежена у свијету и са свијетом, као можда ниједна друга земља. Њемачка као извозна нација овиси о томе да се поштују правила између држава. И за имплементацију људских права, главни циљ њемачке спољне политике, неизоставан је међународни поредак, којег репрезентују Уједињене нације. Како би ојачала тај поредак, Њемачка ће се јаче ангажовати користећи своју међународну репутацију.
Како би остварило те циљеве, у Министарству спољних послова убудуће ће се спојити два досадашња одјељења, за разоружање и за Уједињене нације. Контрола наоружања тако би требала постати инструмент мултилатералног поретка. Планирано је формирање нових одјељења за превенцију криза, стабилизацију и збрињавање приликом конфликата, у њима би се требало концентрисати способности потребне за спрјечавање и савладавање сукоба.
Њемачка спољна политика – европска спољна политика
Планирана реорганизација Министарства требало би да буде окончана у року од 18 мјесеци. Штајнмајер је увјерен да је то изводљиво. Како би се растеретило Министарство, на минимум ће се „срезати“ досадашњих око 200 извјештаја које су годишње писала разна одјељења.
Нову њемачку спољну политику ни у ком случају не смије се (криво) схватити као њемачко „солирање“. Баш супротно. Њу би требало увезати у заједничку европску политику и циљ јој је јачање Европе, напоменуо је њемачки шеф дипломатије. И њемачко-француски напори око рјешавања кризе у Украјини су дио те европске спољне политике што се не смије схватати као самостални потез Берлина и Париза. Штајнмајер је додао да њемачку спољну политику жели још тјешње повезати уз Европу и потпуно је интегрисати у Европи.