Хоће ли се рат Русије и Запада око гаса водити преко леђа БиХ?
Одмах пошто су се у јавности појавиле информације да су Република Српска и Русија пред потписивањем уговора о директној испоруци гаса, које су пратиле и непотврђене прогнозе да „Јужни ток” није потпуно мртав, услиједио је својеврсни противудар из Енергетске заједнице из Беча, из које поручују да пред БиХ стоји девет енергетских пројеката у које спада и гасификација. Наиме, послије још непотврђених информација о уговору РС и Русије, али и изјаве Милорада Додика предсједника РС да има сазнања и обећања да „Јужни ток” није заувијек мртав, чују се поруке Енергетске заједнице из Беча, али и амбасаде САД у БиХ ,да је пред БиХ девет пројеката од регионалне важности и да они упркос политичким блокадама нису заустављени. Најважнији од тих пројеката односе се на инфраструктуру, то јест гасовод из Хрватске ка Броду и Зеници, затим конекцију Плоче–Мостар–Сарајево–Травник, те конекцију Личка Јесеница – Босанска Крупа. У Амбасади САД рекли су да БиХ кроз девет енергетских пројеката има шансу да буде дио гасног прстена енергетске заједнице. САД као најважнији виде пројекат гасоводне конекције БиХ са Хрватском.
„Овај гасовод би у БиХ улазио у Броду и ишао на југ до Зенице, где би се повезао са постојећим гасоводом. ЕУ је раније понудила финансирање студије изводљивости овог пројекта. Нажалост, та студија је блокирана због унутрашње политике у БиХ”, истичу у амбасади САД.
Управо у готово истовременим вестима о наводном наставку „Јужног тока” и руским енергетским аранжманима са РС, као и пројектима на које указују у Енергетској заједници из Беча, аналитичари виде опасност од рата око гаса који би своје посљедице могао имати и на политичком пољу.
Посебно је, напомињу, забрињавајуће то што су сви ти пројекти на извјестан начин још на дугом штапу, па је највећа опасност у томе да се поведе политичко сукобљавање око пројеката који су у ваздуху. Кажу да пројекти на које указује Енергетска заједница из Беча свакако завређују пажњу, али додају да ни друге могућности не треба одбацити. По неким претпоставкама, већ се може наслутити да ће Бањалука бити више опредијељена за енергетску сарадњу са Русијом, док би ФБиХ вјероватно могла нагињати сарадњи са Хрватком, то јест пројектима Енергетске заједнице. Није занемарљива, оцјењују они, ни улога коју ће имати нови сазив Савјета министара БиХ, нарочито због тога што је Русија прилично олако најавила да одустаје од „Јужног тока”. Занимљив је и став Петра Ђокића, министра индустрије, енергетике и рударства РС, који је рекао да ће у овом погледу РС пратити Србију.
„Трошиће се енергија на нешто што ко зна хоће ли и када заживјети на терену. Можда је, рецимо, хладна отвореност према свим тим пројектима најбољи политички одговор. Ко има жељу и новац нека гради. За БиХ, као уосталом и за цијели регион, добро је да има што више понуда. Међутим, неће бити добро ако свака страна у БиХ буде имала свог фаворита уз настојање да минира ’оне друге’, што се најчешће и дешава у БиХ”, кажу аналитичари и напомињу да пракса показује да ће и на овим пословима бити тешко задржати прагматичност. Неће бити добро, додају, ни ако велики играчи цијелом послу приступе с ултиматумима.
Образлажући утицај великих земаља на опредјељења оних мањих када је ријеч о гасу, аналитичари из РС кажу да оно што су некада били угаљ и челик, кроз учешће у политичким процесима, данас јесте енергија. У том оквиру је, кажу, и гас дио политичке приче и обратно.
„Дође ли до уговора са Русијом, РС ће преко своје компаније трговати директно, умјесто као досад преко БХ гаса. Не треба заборавити да је Сарајево било енергетски центар одлучивања и трговине, што неће бити у случају директне испоруке”, наводе они. Напомињу да све велике државе на гас не гледају само као на средство политике већ и средство за стицање профита.
„Јасно, у том оквиру биће много активности. И раније је постојао приједлог из САД да се гас купује из Азербејџана или америчких из шкриљаца, који је, руку на срце, прилично скуп. Та битка одавно је почела. На политичарима је да се опредијеле. РС има добре односе са Русијом, али не смијемо заборавити на компликовану процедуру одлучивања у БиХ. Тржиште енергије отвориће велику битку на Балкану”, мишљења је Милош Шолаја, директор Центра за међународне односе.
Он сматра је да важно одабрати ефикаснији и бољи предлог, али тако што ће се сагледати свеукупни односи, не само политички већ, прије свега, они економски.
„Треба пажљиво сагледати ко је већи инвеститор, у коју производњу, потом обим трговинске размене, али и много других фактора који ово важно питање издижу изнадлогике ’купи–продај’. Русија има добре односе са већином земаља југоистока Европе. То би могло да утиче на неке коначне одлуке и обрачун у овој области. Сви ће да сеслуже мрквом и штапом, само је питање хоће ли преовладати мрква или штап”, закључује Шолаја.
Додик: Нећемо закон о гасу на нивоу БиХ
Предсједник Републике Српске Милорад Додик оцијенио је неприхватљивим доношење закона о гасу на нивоу БиХ јер је ријеч о преносу надлежности. Нагласио је да БиХ нема никакву надлежност за енергију и да ће РС наћи начина да се томе супротстави. „Оно што они желе јесте да руски гас не долази у РС из Србије, него из Хрватске, и то је та прича о изградњи гасовода од Брода према Зеници”, рекао је Додик јуче новинарима у Бањалуци, истичући да само наивни не виде о чему је ријеч.
Предсједник РС је рекао да о томе говори и најављени долазак директора Енергетске заједнице југоисточне Европе који, како је навео, вјерује у скупштинску већину у БиХ, која ће након осмогодишњег одбијања РС донети закон о гасу на нивоу БиХ.
Према његовим ријечима, сасвим је јасно и да Европа, која је зауставила пројекат „Јужни ток”, жели то да уради преко „Сјеверног тока”, и тако учини регион зависним у снабдијевању гасом и овлада овдашњим енергетским потенцијалом.
Додик каже да ће РС наставити да покушава да се прикључи на постојећи гасовод код Зворника, да преко Бијељине гради гасовод према Бањалуци, јер би прикључење на гасовод из Хрватске или неког другог правца било много скупље. „Нећемо давати сагласности за гасовод Брод–Зеница јер се тиме РС чини додатно зависном о гасу из неких других дестинација”, додао је он.